Србија међу првих 20 у свету: Колико зарађују дигитални радници?

Интернет не представља само извор информисања и забаве, већ је и незаобилазно средство у обављању различитих послова.

Процењује се да су радници из Србије међу најбројнијима у онлине сфери рада, како у Европи, тако и у свету.

Најчешће се оваквим пословима баве јер желе додатну зараду, немају други посао, или због жеље да зараде више.

Такозвани дигитални рад обухвата различите послове – од дизајнирања, превођења, програмирања… У овакве послове укључују се самостално или посредством платформи као што су Фрееланцер и УпWорк, или апликација као што је Убер.

Јелена Шапић, истраживачица у Центру за истраживање јавних политика који је почетком године започео истраживање о томе ко су дигитални радници из Србије који су активни на глобалним платформама и њиховим потребама у сфери радних права, рекла је да се процење да се Србија убраја у првих 20 земаља у свету по броју таквих радника.

Како је рекла, њихов тачан број се не зна јер до сада није било истраживања о томе, а најчешће обављају послове из области креативне индустрије, ИТ-а, писање и превођење текстова, давање часова језика..

Оно што их највише мотивише је могућност да зараде додатни новац, немогућност да се запосле у „оффлине свету“, и зато што на таквим пословима могу да зараде више.

Када је реч о зарадама, Шапић каже да неколицина онлине радника зарађује више, а да просечан број њих знатно мање, те да би требало имати у виду да је реч о бруто износима, што значи да у то није укључено плаћање доприноса за рад.

Процене су, каже, да ће дигитални рад наставити са растом, али и да се може очекивати и да када економија крене да бележи стабилан раст да велики број радника пређе у „оффлине“ сферу рада.

„Динамична је област, доста људи се прикључује, али и излази из те сфере“, каже Шапићева.

Она наводи и да оно што се можда не види, а што би требало имати у виду је да тај рад није лак, будући да некад посао који иначе ради више особа, на интернету ради само једна.

Скоро половина испитаника у анкети рекла је да ради до 20 сати недељно, што је тренд и у земљама ЕУ.

Њена колегиница у Центру за истраживање јавних политика Милица Скочајић каже да су на дигиталним платформама, што се Србије тиче, подједнако заступљене и жене и мушкарци, али они некада успевају да буду активнији и самим тим зараде више.

Што се тиче врсте послова, у ИТ индустрији више је мушкараца, док су за жене више „резервисани“ послови попут писања, предвођења, држање часова језика. У пословима какви су дизајн, архитектура пођеднако су заступљени и припадници мушког и женског пола. Углавном је реч о људима старости од 26 до 35 година, који имају више образовање.

Када је у питању мотивација и зашто се најчешће опредељују за такве послове већина је у анкети рекла да је тај рад флексибилнији и да могу посао уклапати са обавезама код куће.

„Некад је реч и о пословима који се не могу наћи у Србији, а један од разлога који такође помињу је да не желе да раде за другог, већ да буду одговорни за своје време, зараду“, каже Скочајић.

Истраживање које ће бити завршено у децембру до сада је показало да 65, 8 одсто такозваних „гиг радника“ верује да ће „умрети на ногама“ и не види разог за плаћање доприноса, а 80 одсто њих има ниске приходе па нема ни могућности да то чини. Већина оних који раде више од пет година на платформама су паушалци или имају д.о.о

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: