Србија међу земљама са демографски најстаријим становништвом

Демографски графикони већ годинама упозоравају Србију. Не само да имамо најнижи природни прираштај у односу на све бивше југословенске републике, већ смо и једна од само 32 државе свијета која биљележи пад броја становника.

Негативни природни прираштај има само 18 земаља свијета, од којих се 17 налази у Европи.

Због тога и све масовнијег одласка младих из земље, Србија има неповољну старосну структуру, јер је просјечна старост скоро 43 године, преноси РТС.

Ако се наставе садашњи демографски трендови, прогнозе УН су да ће на територији Србије 2061. године живјети три милиона људи мање него данас.

Демограф Горан Пенев из Института друштвених наука објашњава да се те прогнозе односе и на територију Косова и Метохије.

Уколико се остваре неке од наших пројекција за Централну Србију и Војводину, број становника могао би бити мањи за 20 до 30 одсто, што је више од пројекција УН, рекао је Пенев.

Објашњава да на овакав тренд утичу бројни фактори, ниска стопа рађања, одлазак становништва из земље и умјерено продужење очекиваног трајања живота.

„Имајући у виду остарено становништво, просјечна старост је 43 године, међутим битније је да је чак 33 одсто више старијих од 65 година него млађих од 15 година. Потпуно је поремећена старосна структура“, рекао је Пенев.

Према његовим ријечима, то што наша држава стари није неуобичајено имајући у виду да цио свијет стари. Међутим, указује на то да Србија спада у групу земаља са демографски најстаријим становништвом на свету.

Пенев каже да све касније рађање дјеце и разводи утичу на демографску слику, али не у толикој мjери како сматрају лаици.

„Међутим, проблем је што све већи проценат жена из фертилног периода излази без дјеце. То је оно што је ново у последњих десетак, 15 година за Србију. Није проблем ако се промјени старосни модел фертилитета, али ако за последицу имамо све већи удио жена без дјеце, то је већ алармантно“, истиче Пенев.

Упозорава да се неповољни демографски трендови настављају, те да је 2018. године први пут у протеклих 120 година у Србији био мањи број живорођених него у годинама након Првог и Другог балканског рата, сазнаје восток.

Почетком 50-их година у Србији се рађало око 160.000 дjеце, а сада је тај број 65.000. Међутим, Пенев указује на то да се то из године у годину смањује, те да је први пут забиљежено мање од 65.000 рођених.

„Повећање броја становништва присутно је у цијелом свијету осим у Европи, Европа је и демографски стари континент. И ниске стопе рађања и смањење броја становника су најприсутнији у Европи. Једино се у Африци повећава број становника, па су пројекције УН да ће до 2050. једино Африка повећати удио у укупном становништву свијета“, рекао је Пенев.

Коментаришући да ли миграције могу да надомјесте те губитке, овај демограф каже да то зависи од више фактора, међу којима је и политичка ситуација, наводи восток.

„Последњих година смо имали јак имиграциони талас у Европу, где је дошао огроман број миграната из Азије и Африке. То је сада смањено али треба бити обазрив…. Границе могу да се затворе“, рекао је Пенев.

Указује на значај европских парламентарних избора, који би могли да промјене политичке услове, уколико на њима побједе странке које се залажу против прихвата миграната.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: