Србија може покренути преговоре о миру између Русије и Украјине

Пише: Владимир Павићевић

Опште је мњење да, након терористичког напада прошле седмице у Москви, свету прети даља ескалација конфликта чије је жариште у Украјини. Прерастање рата у Украјини у оружани сукоб ширих размера је реална претња. Моја је теза да у најтежим околностима, које се у овом случају тичу могућности да почне трећи светски рат, увек постоји шанса да се направи искорак којим би замишљена катаклизма била замењена звезданим моментом којим би се осигурао мир међу народима и државама света.

Да би се тако нешто десило неопходно је да постоје иницијативе којима би се утицало да процеси теку ка том циљу. Циљ је, дакле, да се посвећено ради на обезбеђивању услова за покретање мировних преговора између Русије и Украјине, чији би исход требало да буде завршетак рата и договор о трајном миру. Потез који би могао назначити трасу ка миру између Русије и Украјине данас на располагању има и српска дипломатија.

Два су посебно важна елемента која Србију потенцијално чине релевантним актером у покретању најозбиљније мировне иницијативе у случају рата у Украјини.

1. Србија је кредибилан актер

Један од критеријума на основу којих се у међународним односима процењује озбиљност одређене иницијативе јесте кредибилитет њеног покретача. У темељу нечије кредибилности налази се поверење које је тај субјект завредео својим делањем у односу на поједино питање. Када је реч о рату у Украјини, извесно је да и из позиције Русије и из перспективе Украјине данас на свету не постоји држава која ужива такво поштовање и једне и друге стране у сукобу као што је то случај са Србијом.

Непосредно по започињању рата, Србија је закључцима Савета за националну безбедност о рату у Украјини дефинисала своју позицију у односу на ово питање. Тај став подразумева да Република Србија пружа пуну и принципијелну подршку поштовању начела територијалног интегритета Украјине и да сматра погрешним кршење територијалног интегритета било које државе укључујући Украјину.

У исто време, Србија је поручила да ће се приликом разматрања потребе да се донесу рестриктивне мере или санкције против било које државе, укључујући Руску Федерацију, руководити искључиво заштитом својих виталних економских и политичких интереса и да у овом периоду њен витални политички и економски интерес није да уводи санкције било којој држави. У закључцима је назначено и то да су и Русија и Украјина за Србију увек биле пријатељске државе, а да српски народ Русе и Украјинце сматра братским народима.

По питању конфликта у Украјини Србија се издвојила као држава која је темељније од свих других дефинисала и аргументовала своју позицију. Тако дефинисаном позицијом и принципијелним делањем у складу са њом, Србија је постала једна од малобројних држава света у којој и Русија и Украјина виде искреног партнера. Управо то Србију потенцијално чини кредибилним актером у иницирању преговора који би могли да воде ка миру.

2. Србија је очувала мостове ка истоку и ка западу, као и културне везе и са Русијом и са Украјином

Војном неутралношћу Србија се поставила као субјект који жели да одржи споне са кључним партнерима и на западу и на истоку. То, на пример, подразумева повремено одржавање како руско-српских војних вежби, тако и војних вежби Србије са НАТО. У околностима рата који се дуже од две године води у Украјини, овакав положај Србије може да буде третиран као посебно важан и користан за иницирање комуникације о могућој деескалацији тешког конфликта у Украјини. Порука би најјасније могла да гласи овако – Србија није рушила мостове и сада то свима може да користи.

Осим сарадње и са истоком и са западом у војним питањима, Србија се и у односу на практична питања која се тичу живота и комуникације људи у свакодневном животу поставила као актер који одржава везе и комуникацију са свима. Добар пример је пословање компаније „Ер Србија” која све време организује редовне авионске линије ка Њујорку, али и ка Петрограду и Москви. Међународним актерима који рационално промишљају о начинима доласка до мира у Украјини и то може у симболичком смислу да буде значајна информација за осмишљавање корака којима би се ојачале иницијативе које могу да воде ка миру.

Када се свему наведеном дода и културни аспект који, уз бројне друге елементе, подразумева да становништво у Русији, Украјини и Србији доминантно чине људи православне вере, све то улогу српске дипломатије у осмишљавању иницијативе за припрему, отпочињање па и вођење мировних преговора чини потенцијално озбиљном и обећавајућом. Ове културне споне су евидентне и оне у приликама које имамо нису и не смеју бити занемарене.

Постоје и други елементи који српској дипломатији додатно отварају врата за улогу у врсти мировне иницијативе поводом рата у Украјини, али два наведена су кључна. Нема дилеме ни око тога да би иницирање овакве једне идеје подразумевало најшире консултације за бројним заинтересованим актерима који би, макар у почецима, остали ван домашаја јавности. Будући да се до циља не може стићи без кретања ка циљу, онда је веома важно да наша дипломатија не губи време, него да дела.

Србији ускоро предстоји избор нове владе, која ће према свим очекивањима радити све четири године. То је добро, јер ће извесност да ће влада трајати пуни мандат бити снажан мотив члановима владе да се у пуној мери посвете свом послу. У контексту улоге српске дипломатије у достизању мира у Украјини, нови министар спољних послова би могао да добије јасну инструкцију са најауторитативније политичке адресе у држави да је могућа улога Србије у мировној иницијативи око рата у Украјини једно од најважнијих питања којима би требало да се бави.

Две би напомене могле да буду посебно мотивишуће за новог министра и министарство спољних послова у целости како би се у пуној мери посветили овоме послу. Једно је да би замишљени почетак мировних преговора био такав успех да би се он мерио са највећим постигнућима српске дипломатије у целокупној њеној историји. А друго је идеал мира, који би значио моментални престанак трагедије која је у Украјини и Русији значила страдање стотина хиљада људи.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: