Србија на другом мјесту у Европи по броју жена преминулих од рака
Фото: Ансплеш
Према броју умрлих жена од рака дојке, Србија заузима неславно друго мјесто у Европи, зато што им се ова болест открије у касној фази. Дијагнозу карцинома најчешће добију када је његова величина премашила два центиметра, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама.
Због тога Удружење жена обољелих и лијечених од рака дојке „Будимо заједно” подсјећа на значај обиљежавања Националног дана борбе против рака дојке, са циљем подизања свести у јавности о значају и неопходности превентивних прегледа и спречавања ове тешке болести. Овогодишња кампања обиљежава се под слоганом „Рано откривање чува живот”.
„На основу података Института за јавно здравље ’Др Милан Јовановић Батут’, свака осма до дванаеста жена има ризик да оболи од карцинома дојке. Према неким епидемиолошким истраживањима, са повећањем животног стандарда расте могућност оболијевања од рака дојке. Жене могу да оболе у свим животним добима, али се са годинама старости повећава ризик од оболијевања. Највећи број обољелих жена и у нашој земљи је старости од 50 до 65 година живота, али се тренд пораста броја обољелих спушта према млађем годишту”, додаје се у саопштењу.
Тренутно не постоји довољно знања о узроцима настанка рака дојке. Најчешће помињани фактори ризика за настанак ове болести су генетика, рана прва менструација, касна менопауза, нерађање деце или рађање у каснијој животној доби, недојење, хормонска терапија, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, гојазност, конзумирање алкохола и дувана.
Код жена старијих од педесет година обавезна је мамографија на сваке двије године живота.
(Извор: Политика)
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Наравно да се зна шта узрокује рак дојке, и сваки други. То је промена ћелијске ДНК која чини да се ћелија функционално одвоји од организма и почне да живи за себе. Ово је најчешће изазвано спољним факторима, тј. вишеструким оштећењима ДНК, а само у малом проценту спонтаном мутацијом. Само три ствари могу да оштете ДНК: радијација (укључујући радијацију медицинских дијагностичких тестова), канцерогене хемикалије, као пестициди, хербициди, фунгициди и други, и вируси. Већина фактора ризика који се спомињу у чланку везана је са нивоом естрогена, женског хормона који стимулише ћелијску деобу, и зато помаже раст (већ постојећег) рака. Један битан фактор који помаже раст рака је такође ношење грудњака. Студија из 1990-тих, са 4700 жена учесница је у току три године нашла да су жене које су носиле грудњак више од 12 сати дневно, али не и током спавања, имале 21 пут већу стопу рака дојке, док су оне које су и спавале с њим имале 125 пута већу стопу од оних које га нису носиле (о томе је написана књига, Dressed to Kill, Singer and Grismaijer, 1995).