СРБИЈА ПАМТИ: У Прокупљу се обележава Дан сећања на страдале у НАТО агресији – НЕ пристајемо на комадање Србије!

У Прокупљу се обележава Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године у Прокупљу, а обележавању присуствује и председник Србије Александар Вучић.

Предсједник ДНП Милан Кнежевић на позив министра запошљавања, борачких и социјалних питања присуствује вечерас у Прокупљу обиљежавању двадесет пет година од почетка НАТО агресије.

„Ни након двије и по деценије, сјећање, понос и огорчење због варварске агресије на СРЈ не јењавају, напротив, само нас увјеравају да је напад 19 најјачих држава свијета на једну малу али поносну земљу, био почетак геополитичких обрачуна са државама које су спремне да бране своју независност и територијални интегритет“, наводи се у саопштењу.

У Прокупљу су и предјседник Општине Никшић Марко Ковачевић, као и лидери Уједињене Црне Горе Горан Даниловић и Слободне Црне Горе, Владислав Дајковић. 

Вучић: Прошло је 25 година и још се не дамо

Председник Републике Србије Александар Вучић подсетио је да је прва НАТО бомба која је пала на СРЈ пала управо на Прокпупље и убила Бобана Недељковића.

– Убили су Бобана зато што су хтели да нам униште отаџбину, да нам униште Србију и да је раскомадају. Мисле да су то успели. Прошло је 25 година и још се не дамо, још не пристајемо на комадање Србије. Има један мали народ у Европи који се и даље поносно и достојанствено држи, који не пристаје на наређења и окупације. Оно што су уствари хтели да нам кажу јесте:,,Не жалимо, ми смо свој посао комадања Србије обавили“. Ја им кажем „нисте, јача је Србија и овај народ, не можете да нам укинете слободу, и ваздух можете да нам укинете, слободу вам нећемо дати – рекао је он.

Подсећа и да је мала Бојана Тошовић умрла у очевим рукама.

– Вечерас сам посетио породицу мале Бојане, најмлађе дете, беба коју је НАТО убио директном бомбом ракетом, која је уништила њихову кућу. Бојана је имала 11 месеци, умрла је у очевим рукама. Отац Божина је тада имао непуних 30 година.

– Оно што су уствари хтели да нам кажу јесте „не жалимо, ми смо свој посао комадања Србије обавили“. Ја им кажем „нисте, јача је Србија и овај народ, не можете да нам укинете слободу, и ваздух можете да нам укинете, слободу вам нећемо дати“.

Додик: Убијали су нам децу

Наша слобода је најважнија, поручио је председник Републике Српске Милорад Додик.

– Пре 25 година нисмо веровали да нам се то дешава. Нису имали ни једну одлуку релевантних тела, осим мржње и намере да једном малом српском народу нанесу штету, ударац, од којег се не бисмо опоравили и који бисмо морали да носимо као печат. Потркивали су се они који су у Другом светском рату били на другој страни, да нас бомбардују. Убијали су нам децу, малу децу, тек рођену. Кад убијете дете, убијате читав свет. За њих то не важи јер су они то чинили на многим местима. Поносан сам на то шта је Србија постигла. Стали смо, видели шта су нам урадили, и кренули даље. И данас сам поносан кад било ко било где прича о Србији и Србима. Наша слобода је најважнија ствар нашег живота и нашег идентитета, заједно са нашом вером, идентитетом, славом, све оно што чини наш народ посебним. Срби су натерани свих ових 30 година да губе време у сталним ишчекивања, стално смо заробљени у неким преговорима и договорима – каже Додик.

Анђелка Тошовић: Време пролази, али ране на души не зарастају

Анђелка Тошовић, сестра најмлађе жртве НАТО агресије Бојане Тошовић и ћерка настрадалог Божина Тошовића казала је да време пролази, али ране на души не зарастају.

– Прошло је 25 година од када су мог оца и моју сестру однеле птице и они су напустили овај свет. Ја их нисам упознала. Била сам у мајчиној утроби те тужне вечери 11. априла 1999. године. Била је Велика субота. Моја породица се спремала за наш велики празник, Васкрс. Требало је да то буде њихов први заједнички празник. Али нико није ни слутио да ће бити последњи и да ће сваког следећег бити кнедла у грлу моје мајке и сузе на њеном лицу. Тако је и сада, после 25 година. Време пролази, али ране на души не зарастају. Нисам их загрлила једном за последњи пут. Али, ја живим са њима у души, сваки загрљај, пољубац, одувана свећица, приредба, родитељски састанак, матура, успесима и неуспесима, ја знам да је мој отац ту негде, да нас бодри и чува и да је поносан како се боримо са животом. Наша Бојана је имала само 11 месеци, стигла је да прохода, да научи прве речи, да каже „мама“ и „тата“, али требало је и да се упозна са мном. Заједно бисмо оствариле пуно снова, волеле се бесконачно, подржавале једну другу и оно најбитније, расле бисмо заједно раме уз раме – казала је Анђелка.Често се запита како би Бојана изгледала.

– Ја никога не мрзим и никоме не желим зло, чак ни онима који су га нанели мени, мојој породици и нашој земљи. Верујем да се добротом рађа љубав и да је Бог једини и најмеродавнији судија и да ће залечити сузе и бол свих мајки, очева, браћа и сестара, свих рањених душа у овој земљи, а много нас је – рекла је Анђелка Тошовић.

Захвалила је председнику Србије и руководству наше земље због тога што не дозвољавају да не избледи сећање на бол наших људи.

Манифестација је, после беседе патријарха Порфирија, настављена интонирањем химне Боже правде.

Патријарх Порфирије: Невина крв која је тад пала широм земље, постала је залог наше наде и семе спаса

Човек је велик само кад је човек и бездушан кад се определи за античовештво, каже патријарх Порфирије.
Благословен сам као свештеник јер никакав ултиматум није поколебао мој народ да одустане од љубави, Бога и ближњег. Зар и мала Милица Ракић и Топличанин Бобан Недељковић и осталих 11 војника пострадалих у касарни у Куршумлији, и сви страдали нису стајали на истој страни – страни невине жртве? Невина крв која је тад пала широм земље, постала је залог наше наде и семе спаса. Наш оријентир и мерило су свети мученици који су остали доследни себи и вредносном систему који нема алтернативу. Зато, и поред чињенице да смо изгубили најмилије, наше поверење у Бога чини да главни осећај који нас обузима није неутешна жалост и ненадокнадиви губитак него најдубље сазнање и уверење да смо имали, имамо, и имаћемо најдостојније међу нама, који ни за шта нису хтели и неће да замене своју жртву за егзекуторске привилегије. Памтимо прошлост, живимо садашњост која нам је дата и одлучно гледамо и идемо у будућност – казао је патријарх.

Новости 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: