Србија се поклонила златним хероинама
Женска одбојкашка репрезентација Србије у суботу је исписала нову страницу историје српског спорта. Актуелне европске шампионке, и олимпијске вицешампионке, освојиле су Свјетско првенство у Јапану.
Изабранице Зорана Терзића, на синошњем дочеку на аеродрому „Никола Тесла“, изјавиле су да су једва чекале да се, послије више од мјесец дана, врате у Србију.
Права еуфорија услиједила је када су дјевојке видјеле колико је људи дошло да их поздрави. Сузе радоснице на лицима златних одбојкашица и њихових најмилијих доказ су колико је овај успјех велики.
Прије дочека испред чувеног „Балкона“, наше златне одбојкашице биле су гошће предсједника Србије Александра Вучића, који их је дочекао у згради Генералног секретаријата. Том приликом, предсједник је истакао: „Хвала вам што сте нам показале како се долази до циља“.
Убрзо након свечаног коктела, наступили су и моменти за незаборав – тренуци када се радост дијели са породицама, пријатељима, колегама и навијачима, које ни прохладно октобарско вече није спријечило да се окупе у великом броју, и са одушевљењем и најдубљом захвалношћу поздраве дјевојке, које су нас небројено пута обрадовале. А, чини се, никад као сада.
Великим аплаузом присутни су поздравили цјелокупан стручни штаб…
А онда су изашле и наше хероине – оне које су претходних недјеља у Јапану “гинуле“ за свети српски дрес!
Прије изласка прве у низу, Теодоре Пушић, окупљени су одгледали видео поруку Бојане Миленковић, која је током шампионата доживјела веома неугодну повреду. Бојана се јавила из Фиренце, у којој је оперисана.
Захвалила је на великој подршци коју је добила у тешком тренутку: „Овај сан се сања цио живот, а ми смо га досањале. Хајде сада да сањамо још један сан, а то је Токио“, поручила је Бојана“.
Бескомпромисне ратнице на терену, на тераси су, скромношћу и искреном емоцијом, очарале све присутне, као и гледаоце поред малих екрана.
Један од стубова српске репрезентације, Милена Рашић, прва се обратила окупљеној маси: „Хвала што сте вјеровали у нас, ово је и ваш успјех. Жељела бих да поздравим Републику Српску, Црну Гору и, ако могу, да пошаљем сву љубав овог свијета за моје Косово“.
Незаустављива „громовница“ из Херцеговине, сјајна Тијана Бошковић, МВП Свјетског првенства, убијеђена је да ће још дуги низ година радовати нацију: „Драго ми је што се после годину дана налазимо на истом мјесту. Хвала вам за безрезервну подршку. Ви сте наш вјетар у леђа, потрудићемо се да вас и у наредном периоду обрадујемо“!
Селектор златних одбојкашица, Зоран Терзић, изразио је жељу да задржи ову сјајну екипу на окупу. Том приликом је и замолио публику да му помогне у овој намјери: „После овог првенства сигурно је да многе одбојкашице размишљају да овим успјехом заврше и крунишу репрезентативну каријеру. Мени треба ваша помоћ да их све сачувам бар до Токија“.
Капитен женске одбојкашке репрезентације Србије, Маја Огњеновић, свечано је обећала: „Надам се да ћемо нас 14 испунити ову Терзину жељу и бити на окупу бар до 2020“.
Уз пјесму Лексингтон бенда – “Добро да није неко веће зло“, настављена је највећа журка на Балкану. Пјевала се и чувена “Играј и победи“ групе ТХЦ, а славље је настављено уз скандирање на десетине хиљада грађана: “Шампиони, шампиони, шампиони“.
Врхунац вечери било је извођење химне “Боже правде“. Баш као што су чиниле током свјетског првенства, девојке су, са три прста на срцу, заједно са највјернијим навијачима, сложно отпјевале сваки стих.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BRAVO ZLATNE SRPKINJE! PONOSIMO SE VAMA.
Острогот џаба кевћеш комплексашу .Ти си једно ништа.
Koliko providnosti i koliko je to stanje nechega nedorecenoga, to mjere nema.
Evo… Osvojile ove Bosanke, Crnogorke i ova Busha i Pusha iz Hrvacke i da reknem poneka Srbkinja i osvojili fer prvjenstvo. Prvaci svijeta….Chestitke lechele sa svake bande. I treba!!
Zato nedhje u nekoj drugoj drzhavi to bi se odista slavilio, mase hiljada ljudi bi proslavilo…Ali neh!! Ne u Srbiju…
Jlei to shto su zhene osvojile? Ili je to shto su zhene a raznijek banda to osvojile za Srbiju? Ja josh nijesam dokucijo…
Rekli su bili da je pun Erodrom bijo navijaca i ljudi… Koliko su mi rekli, lishe familija i rodhzjaka za cijo stucni shtab i igrache + 50-100 ljudi koji su i onako putovali, mozhda jhje bilo jedno pedeset ljudiu da su doshli da podrzhe Prvake Svijeta…
Jlei zbogotga shto su zhene ili sto su sa raznijek banada, niko nije siguran…
Onda su doshli na chuveni Balkon, nema slika mase ko za kosharkashe, ili vatrepoliste… Nego samo Prvakinje koje su se popele na Balkon Chuveni i shanka Navijacha…
Tako je to u Stradiji… Svakome puna usta pobjede, a nema tu slave.
Kad Zagreb za Drugo mjesto na svijetu skupi 750,000 hiljada Hrbvata da proslave, mozhda je Srbija mogla da skupi bar 10 000 hiljada Stba da podrzhe ove PRVAKE SVIJETA… Ali neh…
Zato sto su iz Bilece i Nikshica i Podgorice i Knina i Prishtine…
Oni take slave samo onda kad treba da se oznache neke imagirnarne Srbske teritorije…
Ili… Nijesu proslavili kako treba zato shto su njima zhene sportisti MANJE vazhni…
Biche da je obadvoje!!
Грехота је исмејавати мутавог човека, али шта да се ради када мутав навали као мутав на телефон. Покушавамо да те разумемо иако си неписмен, али не иде.
Ево ја нећу да те исмејавам, али брате морам да те критикујем. Ено има неки сорошоид у Подгорици, прави логопедске „радионице“ за децу, јави му се, да ако нешто помогне.