Србија: Стабилне залихе житарица упркос повећаној потражњи
1 min readПише: Милош Јањић, директор Продуктне берзе
Фактор који нико није очекивао, потврђује колико је тржиште непредвидиво и колико је важно да се створе квалитени берзански механизми за заштиту од ризика. У Србији и читавом свету расте тражња за основним животним намирницама, а затварање граница и рестриктивна логистика стварају велике проблеме у ланцу снабдевања. И у овако ванредним околностима, времену епидемије коронавируса (КОВИД-19), залихе на нашем тржишту су стабилне.
Природа је та која која највише утиче на дешавања у свету пољопљивредних производа, на то смо већ навикли. До сада се то углавном односило на сушу или прекомерне падавине, високе температуре или лед на Дунаву. Међутим, вирус (коронавирус/КОВИД-19), то је већ нови фактор који нико није очекивао, још један показатељ који говори колико је тржиште непредвидиво и колико је битно створити квалитене берзанске механизме за заштиту од ризика, а који ускоро треба да заживе у Србији.
На домаћем тржишту, али генерално и у целој Европи, бележи се раст потражње за основним животним намирницама. Према последњим подацима у Србији је само потражња за брашном повећана чак 436 одсто. Поред тога логистика бележи значајне проблеме, од ограничења кретања запослених до затварања граница, што ремети ланац снабдевања.
Оно што је са друге стране изузетно битно је то да је су у овом моменту залихе стабилне, како светске, тако и домаће.
У складу са препорукама надлежних органа Продуктна берза је ускладила свој рад. Захваљујући доброј организацији и платформи коју користи, комуникација са члановима је настављена несметано. Као резултат тога берза је омогућила брз и сигуран проток битних информација везаних за тржиште, а пре свега понуду и потражњу. Рад берзе, као организатора тржишта, је још један доказ да тржиште у Србији несметано функционише и у ванредним околностима.
Укупно је преко берзе прометовано 5.225 тона робе, финанасијске вредности 95.387.500,00 динара. У односу на претходну недељу, количински промет је увећан за 287,0 одсто, а финансијски 311,7 одсто.
Највећи пад цене је забележен на тржишту кукуруза. Пад цена на светском тржишту и слаба потражња извозника су допринелу негативном притиску на цену. Реализација се ове недеље кретала у опсегу од 14,50 до 14,80 динара без ПДВ-а, на паритету фцо-утоварену. Пондерисана цена је износила 14,69 динара (16,16 дин/кг са ПДВ-ом), што је за 3,14 одсто ниже у односу на претходну недељу.
Велика потражња за брашном је подстакла млинаре да се активно појаве на берзанском тржишту. Пшеницом се трговало по ценама које су се кретале у опсегу од 18,80 до 19,00 динара. Овонедељни пондер износи 18,90 (20,79 дин/кг са ПДВ-ом), што је за 2,59 одсто нижа цена у односу на претходно регистровану.
Као и на тржишту житарица, зрно соје је прометовано по нижој цени. Трговало се по 39,30 динара (43,23 дин/кг са ПДВ-ом), што представља пад од 0,64 одсто.
Извор: Привредни.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: