Србији је потребна амбасада у Тбилисију, јер пријатељство Срба и Грузина датира још из времена Светог Саве
1 min readПише: др Рајко Петровић
Недавно је Његово Краљевско Височанство принц Давид Багратион Мухранбатони, у пратњи своје супруге Њеног Краљевског Височанства принцезе Ирине Багратион Мухрани, по други пут посетило Београд. Пре десет година принц Давид био је први пут у српској престоници посетивши блаженопочившег патријарха српског г. Иринеја кога је том приликом и одликовао и означио као једног од својих духовних отаца који га инспиришу. Овог пута принц Давид је дошао сличним поводом како би одликовао потпредседника Народне скупштине Републике Србије Стефана Кркобабића Медаљом за заслуге Краљевском Дому Грузије, а у знак захвалности за његов допринос изградњи српско-грузинских мостова. Поред тога, принц Давид је посетио и новоосновано Министарство за бригу о селу при Влади Републике Србије и упознао се са његовим активностима, с обзиром на то да је рурални развој, а посебно сеоски туризам, једно од битнијих питања у Грузији. Треба истаћи да је Александар Ђурђев, председник Српске лиге и ректор Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашег Исуса Христа у Србији, један од најзаслужнијих за принчеву посету Србији и неко ко већ годинама несебично и помало ентузијатски ради на изградњи мостова пријатељства и сарадње између древне кавкаске и древне балканске земље и народа.
Везе Срба и Грузина сежу још у дома Немањића, јер је Свети Сава имао контакте са Грузинском православном црквом која је, иначе, аутокефалност од Антиохијске цркве добила још 486. године. Срби и Грузини, поред тога што су стари европски и православни народи, деле и друге вредности. Оба народа имају сопствени језик и писмо, сопствене православне аутокефалне православне цркве, централни су народи у својим регионима (Балкану и Кавказу), имају богато историјско и културно наслеђе и неретко су се налазили растргнути између интереса великих сила. Упркос томе, оба народа и њихове државе опстају и одолевају изазовима вековима иза, а надамо се и испред нас. Србија и Грузија су, након распада Југославије и СССР, успоставиле дипломатске односе тек 1995. године. Од тада до данас две земље нису имале ниједно отворено питање и може се рећи да су билатерални односи пуни узајамног поштовања и разумевања. Грузија од проглашења тзв. независности Косова 2008. године уредно гласа против пријема истог у међународне организације, од чега се посебно истиче грузинско не пријему тзв. Косова у Унеско 2015. године, с обзиром на свест Грузина о важности српских православних светиња на Косову и Метохији за целокупну православну цивилизацију. Наравно, Грузија не признаје лажну косовску независност, као што ни Србија, са друге стране, не признаје независност Абхазије и Јужне Осетије, иако је реч о осетљивом питању за њу братску и пријатељску Русију.
Иако постоји огроман простор за политичку, економску, културну, верску и други вид сарадње између Србије и Грузије, нити Србија има амбасаду у Тбилисију, нити Грузија има амбасаду у Београду. Иако су председници парламената две земље још 2019. године најавили такву могућност, она још увек није реализована. За сада, Грузија у оквиру своје амбасаде у Атини има канцеларију у Београду коју води г. Илија Кобериџе, док Србија у Тбилисију има почасног конзула г. Давида Сирбиладзеа. Србија је, баш као и Грузија, мала земља која се бори да у вртлозима глобализације, новог светског поретка и неолиберализма очува своју политичку и економску сувереност, баш као и национални, верски и културни идентитет. Међусобном сарадњом, а не само освртањем на велике глобалне силе, народи попут Грузина и Срба могу добити и постићи много и зато сматрам да је у интересу Србије и целог српског народа да што скорије отворимо амбасаду у Тбилисију. Цена њеног одржавања и плата амбасадора и особља свакако је неупоредиво мала у односу на историјске везе два велика народа које треба не само неговати, већ и држати на највишем нивоу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ПОСЕТА ПРИНЦА ДАВИТА ОД ГРУЗИЈЕ СРБИЈИ
https://www.czipm.org/princ-davit-bgd-srb-srb.html
Mozda nije na odmet dodati nesto iz najstarije antike. Kavkasci su bili migranti jos u doba Vince gde su dobro prihvaceni od lokalnih stanovnika koji su bili preci dansnjih Srba I sa kojima su se integrisali. Tada jos nije bilo ratova I civilizacija je bila vrlo napredna. Sve se promenilo kada su nomadi, preci danasnjih zapadnjaka, dosli iz ruskih stepa u Evropu I nacinili genocid nad lokalnim stanovnistvom. Lokalci, koji hiljadama godina nisu znali za rat, su se razbezali na sve strane u planinske krajeve Dinare I Karpata I sve tamo do Sardinije. Sa njima su bezali I bivsi Kavkasci dok se jedan deo vratio u staru postojbinu svojih predaka na Kavkaz. Smatra se da su danasnji Osetini potomci tih povratnika. Oni su tamo odneli I vincanski srpski jezik tako da je naziv Tbilisija nastao od stare srpske reci koja oznacava mnostvo toplih mineralnih izvora oko grada. Tek da se zna I dalje istrazuje.
Браћо Срби хвала. Живјела коминтерна и њезино исходиште Запад, доље Русија и Руси. Не дамо Абхазију и Осетију Русији.
Tako је! Обавезно Грузински народ је братски народ Србима! То морамо урадити!