ИН4С

ИН4С портал

Србин католик из Бара 1896: Залуд пакост клета, јади ће нам проћи, сванут’ ће нам зора, њу Србин дочекати мора

1 min read
Залуд пакост клета о неслози ради, да међ’ браћом сродном мржњу распростире, раздором да ц’јепа и злу да се слади, али братска љубав никад не умире. Јади ће нам проћи, сванут’ ће нам зора, а њу Србин чека и дочекат’ мора, стихови су великог српског родољуба Мила Јововића, Србина католика из Бара, а које је објавио лист ,,Голуб'' у новембру 1896. године.

Мило Јововић / Фото: pobori.blogspot

Залуд пакост клета о неслози ради, да међ’ браћом сродном мржњу распростире, раздором да ц’јепа и злу да се слади, али братска љубав никад не умире. Јади ће нам проћи, сванут’ ће нам зора, а њу Србин чека и дочекат’ мора, стихови су великог српског родољуба Мила Јововића, Србина католика из Бара, а које је објавио лист ,,Голуб“ у новембру 1896. године.

Пјесник Јововић, рођен као Србин католичке вјере 1866. године у Бару, дао је значајан допринос својој нацији, коју је током читавог живота поносно истицао.

Истакнути српски пјесник био је романтичар, писао је љубавне и дјечје пјесме, али је ипак највећег одјека имала његова родољубива поезија, она у којој љуби свој српски народ од којег је потекао.

Братимска љубав

Залуд пакост клета о неслози ради,
Да међ’ браћом сродном мржњу распростире,
Раздором да ц’јепа и злу да се слади;
Али братска љубав никад не умире.

Вода крвца није, мајка нам је иста,
Она свијех грли једнакијем жаром,
Вјера је у љубав и у срца чиста,
Једна је молитва пред светим олтаром.

Ено онај очи пут небеса диже,
Раширеним рукам’ Створитеља моли;
Они опет главом пригиба се ниже,
Сам Бог знаде чији ј’ пред њим вапај бољи.

Вјером својом дакле свак Творца нек слави,
А брат брата нека правим срцем грли,
Кад је у невољи нек’ га не заборави,
Одма нека к њему брзим кроком хрли.

Мој брат да ми страда? – нека тако рече –
Са њиме ћу и ја да дијелим јаде,
Вјера нам је љубав и крвца што тече,
Оћу и ја пасти гдје ми братац паде.

Једне дакле мајке ми смо синци прави
Ако нам се вјера дијели у троје.
Зашто братац брата да мрзи и дави,
Да му се злу слади весели и поје?

Лист ,,Голуб“, 1896, број 22

Разгонимо дакле себичност и злобу,
А пригрлимо чврсто братска срца наша,
Врзимо је с’ себе у дубоком гробу,
Боље ће нам пријат’ тад братимска чаша.

Радо ћемо тада постић’ нашу мету,
А пакосном врагу што нас криво гледа:
Трн у оку биће када види свету
И братимску љубав међу српска чеда.

Материнска љубав свршит’ се не даде,
Само слога када уза љубав пр’јења,
Тад можемо стално бити пуни наде
Вазда постојани као тврда ст’јења.

Ој, мол’мо се Богу сви у сложном гласу
Вјечно да узтраје љубав међу нама:
Јер тим путем само кораача се к спасу,а
Ето ово учи нас и вјера сама.

Роду срећа без тог не може да цвати,
Омладино српска узданицо рода,
Моћ и снагу треба свуђ љубав да прати
Онда тек ће стићи она жељна згода.

Јади ће нам проћи, сванут’ ће нам зора,
А њу Србин чека и дочекат’ мора.

*

Мило Јововић, Бар, 1896. г.

Лист ,,Голуб“, 1896, број 22, пјесма Мила Јововића

Мада су српског пјесника из Бара његови Срби заборавили, а неки други почели и да му приписују лажна национална опредељења, о народности католичког Србина Мила Јововића данас најгласније свједоче управо његове пјесме и то: поменута Братимска љубав, Видовдан, Србинова молитва, Српству, Само слога Србина спасава, Поздрав роду, Српско име, Србину Српској застави, Србин, Неослобођеној браћи, Од Србина ко је бољи, као и бројне друге.

,,Голуб“, илустровани часопис за српску омладину излазио је у Сомбору у периоду од  јануара 1879. до децембра 1913. године. Српски пјесник из Бара, Мило Јововић је у јулу 1892. почео да сарађује са сомборским листом који је имао васпитни и родољубиви карактер, а њихова сарадња трајала је све до 1910. године.

Прочитајте још:

,,National geographic“ 1908: Црногорци су српско ратничко племе, они су поносни Срби увијек спремни на одбрану домовине (ФОТО)

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Србин католик из Бара 1896: Залуд пакост клета, јади ће нам проћи, сванут’ ће нам зора, њу Србин дочекати мора

  1. Inicijali (prva slova svakog stiha) sastavljaju dva stiha, skrivenu poruku:
    Zdravo Vjero – Svakom Svoja
    Zdrav’ Bratimstvo – Vjero Moja

    5
    2
  2. Браћо, Црногорци, крив је Београд. Крив је Београд као административна и политичка престоница свих Срба. У београдским фотељама седе Срби из свих наших земаља. Грешка је свих њих, а не Србијанаца, или Срба из Србије. И нама су руке везане као и вама. И нас боли, колико и вас. И ми желимо и живимо за српски дан, када ћемо опет живети у једној држави – сви Срби, свих религија.

    Заборавили смо Мила Јововића, као што смо заборавили и Меда Пуцића, Луку Зора, фра Ивана Стојановића, Луку Војновића, Руђера Бошковића. Па чак и Матију Корвина. Заборављени су и Осман Ђикић, Авдо Карабеговић, Муса Ћатић, Осман Ђикић, Ђурађ Кастриотић, и многи други Срби – ништа мањи од нас који смо православне вероисповести. Заборавили су их они, којима су лични интереси били испред националних, и они који од своје похлепе нису размишљали о општем добру целог народа.

    Заборавили смо и чињеницу да су Срби Европи дали хусарске јединице, које су биле страх и трепет тадашње Европе. Мађарски и руски хусари. Пољски хусари који су били најелитнија коњица тог доба. Пољаци уче децу како је настала хусарија, а наша деца не знају ни ко су хусари…

    Једно је сигурно. Грешке се неће исправити упирањем прста и тражењем кривца, већ исправљањем исте.

    31
    2
    1. @Танкосић-u,da dodam jos samo neka imena ovima koje ti pomenu:Ivan Dzivo Gunduli,Marko Murat,Ivo Cipiko,Vlaho Buhovac,Valtazar Bogesic,Milan Resetar,Ivo Cipiko,Petar Preradovic,….Mustafa Mulalic,Zuko Dzumhur,Sulejman Spaho,Avdo Karabegovic,Alija Konjhodzic,Ismet Popovac,….
      Tebi,pozdrav rode.

      10
      2
  3. Бра су уништиле миграције ,и наравно као све друго Други рата.Бар је био нормалан до негдје пред референдум каа многа друга мјеста,јесте био лучки град јесу ту дошли људи са сјевреа
    који су одрасли у другој култури све до 1918,остаци и наслеђе Осамнлија се да видјети,примитвност није у одјевању то се лако превазиће, примитивност је фундаментални проблем религије ислама томе се плаћа ропство.Који је муслиман још добио неку научну награду,ниједан а кога ми имао у Црној Гори да га принесемо ЕУ култури ,3 Петра: Светога Петра Првога и Другога Тајновидца и Лубарду,то је све,и шта хоће ова Монтегринска и остала дружина,ништа немају ништа не знају а хоће међу људе и модерне народе.Морамо бити искредни ,мали јесмо али неморамо бити примитивни,а јесмо ли примитвни,јесмо и то заиста довољно доста колико нас има,па било како да се пишемо и презивамо.
    Погледајте нашу неку културну и политичку сцену што би рекли.па нема ту никога ,олош олош и олош!
    Оно што имамо хоће да поарче да пртворе у борделе да се свијет изругива ,Ђукановици би да замијене Петровиће а остали Балшиће ,и све то завију у Дукљане,они би, само не иде ,колико год је свијет овакав и чудан не може се примити лаж да су наши у Македонији наследници Александра Македонског ,а ови наши немају ниједан доказ сем да су синови КОЗАРА или убице истих.Ето само због тога би им требало судити, можда то није ни лоша идеја пошто ове из ЕУ
    не интерсује парво народа и право на постојање других сем Монтегринских фашиста!

    21
    2
  4. Izgleda da nijesi ovdje zivio zadnjih 50 godina?Znamo sve brate zasto se pitamo nema tu tajni nikakvih . Volim kapu sa tri rga i broim se protiv boga!
    Pozdrav!

    9
    2
  5. E sada dolazimo do pitanja Kulturne politike Beograda, zasto se ovom i mnogim drugim srbima Rimokatolice i Muslimanske vjere nije posvecivala paznja, vec se vodila kulturna politika ,,rokera s,moravu,, srpskog kulturnog prostora.
    Beograd je najveci krivac rasbljavanja naseg naroda.

    19
    2
        1. Mislio je na istinu …
          Da je srpska politička, kulturna i vjerska elita najodgovornija za rasrbljavanje Srba katolika i muhamedanaca.
          Bježanje od istine nam nimalo neće pomoći …
          Pametnjakoviću koji ljudima čitaš misli.

          17
          4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *