Србљановић: Била бих припадник "Младе Босне"

Драмски писац Биљана Србљановић изјавила је да је „Млада Босна“ била покрет левичарских анархиста, који су желели да ослободе земљу од Хабсбуршке владавине и залагали се за еманципацију жена, истичући да би, да је живела у то време, била један од њих.

У бечком позоришту „Шаушпилхауз“ премијерно је изведена представа „Принцип – Мали ми је овај гроб“, коју је написала Биљана Србљановић, а режирао Михал Задара.

У свом делу, које је бечко позориште наручило поводом предстојеће 100-те годишњице почетка Првог светског рата, Србљановић је повезала историјске и фиктивне личности у вези атентата на престолонаследника Франца Фердинанда.
„У ствари ја се не интересујем посебно за историју. Мене више занима садашњост и живим за овај тренутак. Приликом претраге архиве за овај комад тражила сам због тога везе са данашњим друштвом и пронашла их у покрету „Млада Босна““, објаснила је Србљановић бечком дневнику „Винер цајтунг“.

Она је указала да је „Млада Босна“ била покрет левицарских анархиста, који су желели да ослободе земљу од Хабсбуршке владавине, који су се залагали за еманципацију жена и читали исте књиге, које је она деценијама касније читала.
„Да сам живела у то време, била бих једна од њих“, поручила је Србљановић.

У свом делу она је описала како су протагонисти ушли у ову организацију, али и последице атентата.
„У Југославији 1990-тих сам доживела сличан шок реалности. На почетку рата и ми смо романтизовали отпор. Ангажовали смо се наивно политички, без да проценимо последице нашег деловања. И потом је на једној великој демонстрацији убијен један пријатељ. То је био тренутак у којем се реализује да је то много озбиљније и трагичније. Страшно је што се догодило „Младим Босанцима“ у затворима. То је друга, тамна страна револуције“, казала је Србљановић.

Она је истакла да види везу између атентата на Франца Фердинанда и Зорана Ђинђића, те је то назвала „бесконачном петљом насиља“.
„Свеобухватна моћ тајне полиције је тада изграђена, ратни злочинци су аванзовали до звезда подземља, идеализам многих младих је злоупотребљен. Све то је било присутно крајем 20-ог века у Србији, као и 1914, можда се протеже чак и до данашњице“, рекла је Србљановић.

Она је одбацила критике из Србије да је наводно приписала кривицу за избијање Првог светског рата Србима, рекавши да је то „потпуна глупост“.
„Свако зна да нису хици у Сарајеву, већ многобројни интереси моћи водили ка рату, а атентат је био само добродошао повод“, подвукла је Србљановић.

Што се савладавања ратова у Србији тиче она је оценила да је највећи проблем земље што се све потискује.
„Многе тешкоће данашњег друштва у Србији – постоји много насиља у кући и државне репресије – имају корене у недостатку свести о непосредној прошлости. Земља је сиромашна, плате су мале, постоји висока стопа незапослености. Тиме је борба за егзистенцију за многе у првом плану. Међутим и поред тога сам уверена да једна држава може само оздравити и добро се развити ако има отворено и искрено суочавање са сопственом прошлошћу, при чему се не ради о обичном признању кривице“, објаснила је Србљановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: