Србска јазија по Сулејману ефендији Реџепагићу – Невесињцу

Пише: Горан Комар

Сулејман ефендија Реџепашић кнезу и властели дубровачкој из Цернице код Гацка преноси задовољство везира поводом писма из Дубровника, али упозорава на писање српским писмом (јазијом) те да се везиру пише турским писмом. Реџепашић је у Дубровник писао из мјеста Церница у Гацку које се налази у реону средњовјековног града Кључа, столног мјеста Косача.

Друго писмо ефендије Реџепашића открива разлоге његовог задовољства умиривањем побуњених Конављана: „Поштенороднијем и многознанијем моијем старијем пријатељим и добријем сушедима дубровачкоме кнезу и осталијем властелима од мене Сулејман ефендије Ређепашића тевтедара босанскога= в(еле) д(раго) п(оздрављеније). А при томе, по вашему чојеку Степи Радивојевићу, примисмо ваш поштени лист које уразумјесмо вашу љубав и пријатељство према мени. И поради тога свесрд(н)о вам за(фа)љивам. Који сте ми дали на знање како се глас просу да се дигла војска и ја пред њом честитога цара и свијетлога везира заповједи. И како су разумјели ти ваши Конављани који су били вашој заповједи непокорни, па су разумјели ђе ја идем с војском. Зар им дошла памет у главу те су ви уљегли у покорство како бисте само шћели. Тако сте и(х) унизамили, вала драгоме Богу, врло ми је мило било. А што ми пишете да не водим војске на те Конављане ја нијесам ничел каил што по вашој вољи није. А када је Бог дао те је та ваша раја у покорство уљегла, а ево ме затек(л)а ваша писма и чојек у Царници. И ја с војском нећу помицати на ваш сењан. Хали за садене море ми поднијети распушћати војску да не буде заповједи од господара везира на другу страну у нашој земљи. А што сте ми писали да ћете писати и свијетломе девлету и честитоме везиру и ваља тако приказати како сте и мени писали и коно је било каконо сте сами шћели…“

Из ових писама, види се да Реџепашић који је у циљу умиривања неке буне кренуо ка Конавлима и застао у Церници, пише Дубровнику протест због упућивања дописа везиру „српским писмом“, дакле, ћирилицом. На тај начин, високи чиновник у турској администрацији у Босни именовао је писмо којим се и сам служио и које је одлично познавао и њиме се користио (он је босански тефтердар). Осим тога, као Невесињац, он је то писмо, врло је могуће, понио из куће и завичаја.

Прво писмо:

Поштенородним и многознаним моијем пријатељима старијем и сушедима дубровачкоме кнезу и осталијем властелима од мене Сулејман ефендије Ређепашића тевтедара босанскога в(еле) д(раго) п(оздрављеније) ~~~~~

А потоме како смо примили ваш поштени лист писма и које уразумјесмо вашу љубав и пријатељство према мени. И поради тога срдачно вам заваљивам који сте ми под право за сваку вашу чест дали на знање и мени и честитоме везиру. И кад је разумио ђе су се ти ваши Конављани препали од вода нашега и ђе су ви покорни били, како бисте ви шћели, врло му је било мило. Али, моји драги пријатељи, што сте писали овом србском јазијом, да не иде никуде диле него у моје руке не би било мани. Али у девлету и у везира није србска јазија за сенета, веће како разумијете, то писмо честитога везира и наше одма одпишите јазијом турском и у девлет и че(с)титоме везиру и мене, јер није мени ка(д) бил(о) војску распушћати прије него из девлета и од честитога везира заповјед не дође. А ви немојте томе ималити изради и вас, изради мене, јера и мени је на арчу ова шједница.

[На полеђини:]
Поштенороднијем и високучувенијем кнезу дубровачкоме и осталијем властелима изда ми се у поштене руке. У Дубровник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: