Срдити Срдан из концерна „Вијести“ није ни омирисао барут, а релативизује велику битку на Кошарама

Пише: Илија Мандић (Предсједник удружења „Кошаре 1999“, удружење ратних ветерана Приштинског корпуса ВЈ из Црне Горе и најмлађи војник учесник и рањеник Битке на Кошарама)

Приучени колумниста одвећ познатог анти-српског концерна „Вијести“ у касним вечерњим часовима је синоћ, вјероватно услијед налета сопствене фрустрације, кренуо да „анализира“ херојски подвиг бораца на Кошарама.

Нама, ветеранима те битке, огавно је читати шта тај човјек пише о највећој бици и витешком подвигу Војске Југославије током Рата на Косову и Метохији. Не може о рату говорити онај који барут није мирисао, а који је када је требало служити војску имао „равне табане“.

Покушава срдити Срдан да релатизивује комплетну битку, али му баш и не иде од руке. Рачуна просјеке година, да су то били голобради младићи, а питаћемо га – када се земља брани, ко први иде на фронт? Можда би Срдановом логиком на фронт прво требали да иду стари и убоги.

Ми смо се у нашем удружењу окупили првенствено да би показали Црној Гори, али и свијету, да је у биткама на Кошарама и Паштрику учествовао изузетно велики проценат младића из Црне Горе, знатно већи него што је био удио популације Црне Горе у тадашњој заједничкој држави Савезној Републици Југославији. Нашу младост смо дали, бранећи земљу и животе свих који су у њој пронашли дом.

Знамо да Срдан често пише и о Украјини, па ево да га у том контексту питамо – ко је први талас мобилизације и ко се налазио на фронту када је рат почео? Да нису опет, голобради младићи? И ту заправо лежи комплетно лицемјерје Срдана Косовића. Океј је када Украјина брани своје границе и тада се не гледа ко их брани и у каквим условима, то су за њега хероји. Али пазите сада драги грађани – када се брани НАША ЗЕМЉА, јер тадашња СР Југославија је била и НАША ЗЕМЉА, онда су то издајници, кукавице, плахи и нејаки.

Друга гнусна лаж је да се херојска битка на Кошарама користи како би се прикрили злочини који су се дешавали у позадини. Косовић вјероватно мисли на непостојеће планове „операција Потковица“ и случај

„Рачак“ који је служио као иницијална каписла за НАТО агресију. Али добро, само се показује да ово што у перо ставља срдити Срђан није никаква „нова истина“, већ добро прежвакана мантра које се слушала у хашком трибуналу и коју су бројни тамо разбили у парампарчад.

Позива се срдити Срдан и на Косовски бој 1389. и на Термопиле, али знамо ми да су то само фрустрације, што новонастала нација којој припада нема апсолутно никакав херојски подвиг који би приписали себи. Понеко од њих својата Мојковачку битку, али онда се сјете да је на њој командовао за њих мрски издајник и Србин Јанко Вукотић, па је брзо забораве.

Срдан, булумента из „Вијести“ и њихови савезници међу „Кометама“ покушавају да од Божићног устанка направе некакво херојско дјело и да представе како је то био отпор сличан ономе на Кошарама. А онда се суоче са чињеницама које постоје у архивима да је то било обично пушкарање око Цетиња и да је то вјероватно једини „устанак“ гдје су споразумно отказиване битке између двије „зараћене стране“ (првенствено у Никшићу). Мора да је судија тада свирао технички резултат.

Дакле, сума сумарум Срдан Косовић би заиста требао да се окане Кошара, јер ће на њима попут шиптарских терориста 1999. године фигуративно говорећи поломити зубе. Вјечна слава херојима битке на Кошарама!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: