Срђан Перишић: Српско-руско братство је једини пут до јединствене српске државе

Ако Србија жели да развија и прави српско-руско братство, онда је први корак у тој спољној политици да се одрекне ЕУ. А други корак је да се српске елите, политичке и све друге, одрекну оног формата који нам Запад намеће. Јер, Србија и српски народ не могу да граде српско-руско братство ако спроводе моделе – културне, економске, безбедносне или политичке, које нам долазе из ЕУ, тј. са Запада, оцењује проф. др Срђан Перишић, стручњак за геополитику и безбедност, један од доносилаца Повеље српско-руског Братства.

У Повељи се каже да је српско-руско братство наш приоритет. Перишић чак каже и – приоритет приоритета. Братство је утемељио Свети Сава, на духовно-моралним вредностима. Оно има саборни карактер и велики значај за регион, Европу и свет. А Русија је несумњиви војно-политички лидер савременог света, један од предводника БРИКС-а и светске већине. Имајући у виду управо такву слику новог света, Перишић објашњава значај братства, улогу и потребну динамику његовог развоја као савеза две земље и средства за остварење српских националних интереса.

Ево и његове детаљне аргументације:

– Српско-руско братство је савез између Србије као државе и Русије као државе, као велике силе. То је савез политички, безбедносни, економски и културни. Једном речју – геополитички савез. Посматрање наших односа изван савеза је мртво слово на папиру. Корак ка том савезу треба да направи Србија као држава која је матица Срба на Балкану. То би био наставак онога што су радили Срби у 19. веку. Они су Карађорђевим устанком, Првим српским устанком, и борбама Петра Првог Петровића, Светог Петра Цетињског, Срби су се дигли да направе модерну српску државу по угледу на средњовековну немањићку српску државу.

А та средњовековна немањићка држава је била у оквиру Другог Рима. Срби су у средњем веку градили своју духовност и државу у оквиру Византијског царства. Срби 19. века су на трагу немањићких Срба почели да граде модерну српску државу која ће да буде део руске Империје. Јер, кад се Русија појавила на Балкану и Дунаву, Срби су се дигли да направе модерну државу. Дакле, Срби 19. века желе да буду део ширег цивилизацијског круга који у том моменту представља Трећи Рим, руска Империја.

Али, крајем 19. века, и почетком 20, српске елите су одустале од тога и одлучиле да праве југословенске државе – монархистичку Југославију, а касније социјалистичку односно титоистичку Југославију. Обе те Југославије нису биле на трагу Срба 19. века, већ су, напротив, биле брана Русији – било оној историјској, било данашњој Русији.

И, управо је важно то! Ако Срби желе да се врате својој државности, да направе јединствену државу на Балкану која ће обухватати све Србе, они у својој спољној димензији морају да се обрате Русији и да праве савез са Русијом.

Дакле, српско-руско братство подразумева геополитички савез са Русијом, не ради неког пуког братства него ради реализације српских националних интереса. А тај интерес је јединствена држава на Балкану која ће обухватати све Србе: Србе из Србије, БиХ тј. РС, па и шире од тога.

Само тако можемо да посматрамо и српско-руско братство – као геополитички савез Срба и Руса, односно Србије и Русије, који представља реализацију српских националних интереса. Јер, српски интереси се не могу реализовати у неком братству са ЕУ или Западом и са англосаксонским светом коме Срби никада нису припадали, ни у Средњем веку ни у модерном веку. Срби ни у једном ни у другом нису кренули да праве своју државност тако што су се културно, духовно и историјски развијали под окриљем Запада, него или под Византијом или у жељи да се развијају под Трећим Римом. Е, данашњи Трећи Рим, као и у 19. веку, је Москва и Русија.

У том српско-руском братству као савезу, Срби на жалост касне. То је последица 20. века, када су Срби одустали од своје државности и прихватили су западне и британске моделе југословенства. Самим тим су одустали не само од себе, него и од Русије. Зато ми каснимо. Каснимо, неких 120 година!

Тако да сматрам да је српско-руско братство као савез – приоритет приоритета. Јер своју државност можемо да развијемо само ако имамо спољну димензију која се зове Русија. Оног момента кад смо изгубили њу као спољну димензију, ми смо се одрекли српства. Спољна димензија српског се зове рускост. Све појаве – политичке, геополитичке, историјске, имају своју спољну и унутрашњу димензију. Спољна димензија српског и српске државности, зове се рускост и руска држава. А ми каснимо због прекида који се десио у 19. веку.

Како Русија развија своје присуство у свету преко разних формата – Евроазијског економског савеза, Савезне државе са Белорусијом, БРИКС, Шангајске организације за сарадњу итд, српска спољна димензија развоја српско-руског братства би требало да буде у развоју савеза са Русијом, и да управо прати руску спољну политику. А руска спољна политика је супротна западној геополитици и спољној политици западних држава. То се види управо у овим организацијама које сам навео.

Ако Србија жели да развија и прави српско-руско братство, онда је први корак у тој спољној политици да се одрекне ЕУ. А други корак је да се српске елите, политичке и све друге, одрекну оног формата који нам Запад намеће. Јер, Србија и српски народ не могу да граде српско-руско братство ако спроводе моделе – културне, економске, безбедносне или политичке, које нам долазе из ЕУ, тј.са Запада. Дакле, први корак је одрицање од тих модела, да би се направио корак ка руској спољној политици која подразумева мултиполарност. Узалуд је да говоримо о кораку учлањења у БРИКС или сарадњи са Русијом, ако наше елите говоре да је приоритет учлањење у ЕУ. Tо је контрадикторно. To je немогуће. Не можете говорити о српско-руском братству ако сте спољни део суверенитета предали Бриселу.

Свет се развија у више цивилизација, теоретичари кажу – до осам, а то и јесте мултиполарни свет- свет више цивилизација са више центара. Једна од њих је и источно-православна цивилизација. Срби морају да размишљају о томе да су њихови преци одредили којој цивилизацији припадамо, а то је источно-православна, а не западна. Српска духовност изражена кроз појам Светосавља је саставни део простора где припада и руско православље. Ми смо део тог истог цивилизацијског круга!

Д. М.

Извор: Срб братство

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: