Срђан Шљукић, Марица Шљукић: Нема „трговине“ са Косовом и Метохијом

Просторима од нарочитог културног значаја сматрамо територије на којима су се одигравали важни историјски догађаји, попут за будућност пресудних битака, као и мјеста на којима су сахрањени мученици, а која представљају извориште кључних идентитетских митова за одређену друштвену групу (етничку групу, нацију) и сл. До свог максимума интензитет културног значаја одређеног простора (територије) долази путем сакрализације, прецизније кроз његово претварање у свету земљу (у смислу разликовања светог и профаног као суштине религијског – Диркем).

На просторима који се сматрају светим срећу се земаљско и небеско, људско и божанско. Они испуњавају три функције: представљају мјеста комуникације са божанством, путем молитве или на неки други начин; то су мјеста божанског присуства на којима се обећава спас, успјех и исцјељење; пружају значење вјерницима, метафорички рефлектујући истински свјетски поредак.

Свијетом се може сматрати читава територија коју заузима нека нација и која се назива отаџбином/домовином, или пак одређени њени дјелови, посебно важни у горе наведеном смислу. У једном од типова свете земље, територија коју заузима нека нација доживљава се као обећана земља, земља коју је групи обећао Бог. Најпознатији случај ове врсте јесу Јевреји и земља Канаан, коју је Бог обећао Авраму и Мојсију.

Јеврејска обећана земља има два аспекта, материјални и духовни. Први се састоји у обећању „млијека и меда” Јеврејима који лутају након ослобађања од египатског ропства, а други у захтјеву за стварањем свете заједнице, која се управља према Богу. Ова два аспекта су у најтешњој могућој вези, јер се први не може остварити ако други није присутан.

Други познати случај је поимање Сјеверне Америке као обећане земље од стране колониста-протестаната, пристиглих на овај континент из Енглеске. Они су Америку доживљавали као „Амерички Израел”, или „Новоенглески Јерусалим”, пространу и плодну земљу, у свему бољу од њихове постојбине (Енглеске). На њене старосједиоце гледали су као на паганска и нецивилизована племена, а на њихово протјеривање и чак истрјебљење као на своју мисију „чишћења” свете земље од утицаја Сатане.

Јако би тешко било наћи нацију која територију коју сматра својом постојбином, „земљом отаца”, на одређени начин не посвећује, дајући јој тако највише мјесто у хијерархији вриједности. Светим или посебно значајним могу бити сматрани поједини дјелови националне територије. Тако су за Швајцарце од нарочите важности Алпи, који се сматрају „одбрамбеним замком” и мјестом рођења швајцарске независности; за Јермене је то света планина Арарат, за Србе Косово и Метохија, за Африканере Крвава ријека, за Кореју (и Сјеверну и Јужну) планина Пектусан, за Румуне Карпати. Ту се најчешће (али не и обавезно) ради о мјестима на којима су се одиграле за дате народе судбинске битке и на којима леже кости мученика. Шта се догађа у ситуацији у којој се сукоб води око територије која за једну (понекад и за обје) сукобљене стране има посебан културни значај?

Сукоби око територија са посебним културним значајем имају извјесне особености, које их издвајају у односу на друге територијалне сукобе. Већина аутора која се бавила овим питањем констатује да су, у правилу, такви сукоби интензивнији, дуготрајнији и тежи за рјешавање. Е. Д. Смит констатује да у случају у којем се нека територија сматра светом постоји „спремност да се она брани до посљедњег инча” и „по сваку цијену”, као и да је велики културни значај одређеног простора „коријен неких од најжешћих и најдужих етничких сукоба”.

Када је ријеч о релативном значају простора који одређена заједница сматра светим, мјеру представљају комбиновани критеријуми централности и ексклузивности. Под централношћу се подразумијева мјера у којој дати простор испуњава функције комуникације, присуства и значења: нпр. нису исто црква у неком селу у сјеверној Србији и манастир Високи Дечани на Косову и Метохији – овај други простор у много већој мјери представља место ходочашћа.

Ексклузивност се очитује у прописивању, надгледању и санкционисању самог приступа неком светом мјесту. Она се може препознати у правилима покривања или откривања главе (јудаизам и хришћанство), изувању пред улазом (ислам), као и у ограничавању приступа на вјернике (Мека), припаднике одређеног пола (манастири) и сл. Што су централност и ексклузивност неког светог места већи, већа је и вјероватноћа да ће се на било какво угрожавање таквог мјеста реаговати жешће, као и да ће се у његовој одбрани ићи до краја, без обзира на могуће посљедице.

П. Хенсел и С. Меклафин Мичел, који су истражили 191 територијални спор у западној Европи и Америци у периоду 1816 – 2001, пошли су од подјеле ресурса на „опипљиве” и „неопипљиве”. Да би илустровали на шта конкретно мисле, они наводе примјер територије са нафтним пољима као „опипљивог ресурса”, око којег је могућ договор тако што би обе стране имале право на експлоатацију. Међутим, ако се ради о територији која посједује „неопипљиве” ресурсе и гдје су важни „психолошки” разлози, нарочито они повезани са националним идентитетом, онда је договор много тежи, јер се не могу дијелити нпр. гробови предака, света мјеста и сл.

Примјера ове врсте има више и они су добро познати (Западна обала ријеке Јордан, Сјеверна Ирска). Случај Косова и Метохије нам пак показује да укрштање носећих идентитетских митова на одређеној територији (Косовски митови за Србе, мит о моралној изабраности за Запад) чини сукоб дугим, интензивним и готово нерјешивим.

При свему томе веома битну улогу у објашњењу игра недјељивост територије од посебне културне важности, у смислу да се она не може дијелити, а да истовремено не изгуби на свом значењу и значају. Недјељивост подразумијева како интегритет територије, тако и фиксиране, од обје сукобљене стране признате границе, али прије свега незамјенљивост простора о којем се ради.

То није пуки физички простор, већ сасвим особен у културном смислу и његов се значај не може једноставно пренијети на неко друго мјесто. Другим ријечима, такав је простор јединствен и са њиме нема „трговине”.

Извор: Стање Ствари (из књиге „Друштво и сукоб“)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: