ИН4С

ИН4С портал

„Сребреница“ као антисрпска операција

1 min read
„Један народ може да преживи своје будале, чак и оне славољубиве. Али, издају изнутра народ не може да преживи“ – Цицерон.

Сребреница, српске жртве

Пише: Душан Буквић

„Један народ може да преживи своје будале, чак и оне славољубиве. Али, издају изнутра народ не може да преживи“ – Цицерон.

Имајући у виду да су и подјармљени руски као и „српски“ бољшевици-комунисти спроводили експерименталне и револуционарне циљеве западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста и да су за њихов рачун уништавали све изворе националне снаге у Русији и Србији, улажући огромне напоре да руски и српски народ просто материјализују изнутра и да их потпуно поживинче, у чему су у извесној мери и успели.

Немилосрдно су уништавали водећи слој руске и српске нације, развијањем презира и непослушности у односу на све ауторитете признате Хришћанством и уништавањем традиција у духу новог идолопоклонства пред материјалним прогресом западно-европских и америчких империјалиста, нарочито пред напретком технике и економије, при чему хришћанској етици нису придавали никакав значај.

Ово је подстакло руског емигранта у Француској С. Димитријевског да о бољшевичкој револуцији донесе овај суд: „Да би заувек потчинили покорену земљу Асирци су одводили горње слојеве, носиоце националне културе у ропство, или су их уништавали. На њихова места довођени су туђи елементи. Нација којој је одузето вођство, губила би лик и падала у потпуно поробљавање. Овим методама раде и данашњи поробљивачи Русије, само у савршенијем и грознијем облику и у много већим размерама. Док су у старом веку довођене и уништаване хиљаде и десетине хиљада, сада се одводе и уништавају милиони носилаца руске крви и културе. Свагде у руској земљи потискују се руски људи и од стране државне власти и од стваралачког културног рада, одузима им се могућност образовања и најмилималнији услови људског опстанка. руски се човек преобраћа у теглећу животињу, која чами у тами прљаве штале. Туђинска власт није никада била тако моћна, нити је икада руски владајући елеменат био тако малаксао и немоћан кад сад…“ (Види: С. Дмитриевский, Большевистская революция – это «уловка», для обмана руского населения в России, Газета «Младоросская искра» – двухнедельный орган Союза младороссов во Франции , от 1 октября 1933, № 33, стр. 147).

Сведоци смо, да по овом горе описаном моделу издајничка и подјармљена, инфантилна, дегенерисана, инфериорна, денационализована, комунистичка, окултна и идеолошка београдска-јосипградска рајетинска елита спроводи антисрпски програм својих господара из Њујорка, Брисела, Вашингтона, Лондона, Париза, Рима и Берлина на штету српског народа.

Имајући на уму да се исламски империјалисти нису моглу помирити турским поразом у Балканском рату 1912. године, зато су се спремали за „свети рат“ против Срба, Грка и Бугара – “In 1912 there was a surge of pan-Islamic sentiment among Indian Muslims aroused by the defeat of Turkey in the Balkans wars and the loss of Libya: there was some talk of jihad…

In 1912 the Indonesians were greatly exercised by Turkey’s losses in the Balkan wars and the Italian invasion of Libya. That solidarity of sentiment still remains and is still quite lively…” ( Види: G. H. Jansen, Militant Islam, London, England, 1979, стр. 100, 131-132).

Да би се то постигло, муслимани су чекали као и сви остали западно-европски и амерички предатори погодан моменат, да под окриљем окупатора НАТО пакта крену у „свети рат“ против Срба у Југославији. Посебно су били ангажовани у удруженом злочиначком подухвату против српског народа белосветски муслимански-терористи муџахедини и западно-европски и амерички видљиви и “невидљиви командоси и снајперисти“ према сведочењу извесних публициста, од којих бисмо поменули Питера Бергена (Види: Peter L. Bergen, Holy war Inc., – Inside the secret world of Osama bin Laden, New York, 2001 – Питер Берген, Свети рат, тајни и унутрашњи свет Осаме бин Ладена).

Зато бисмо на овом месту поставили питање: каква је била улога муџахединских, западно-европских и амаричких видљивих и „невидљивих“ командоса – терориста у грађанском рату у Босни и Херцеговини и сребреничком злочину, када су без Суда и на мистериозан начин стрељани заробљени војници непријатељских оружаних формација, који су под окриљем завојевачког и свемоћног НАТО-о пакта и корпоративне организације тз. Уједињених нација починили страшне злочине над српским цивилним становништвом у Босни и Херцеговини? Они без Суда нису смели бити стрељани, али још мање су смели очекивати спас од анти-србског естаблишмента западно-европских и америчких империјалиста и њихових сателита удружених у злочиначком подухвату у завојевачкој алијанси НАТО пакта против српског народа.

Поставили бисмо још једно питање београдском, рајетинском и интернационалистичком естаблишменту у Београду-Јосипграду: шта има Србија са грађанским ратом у Босни и Херцеговини, која је 90-тих година ХХ столећа постала експериментални полигон НАТО пакта и западно-европских и америчких империјалиста и идолатриста?

Имајући на уму, између осталих и НАТО- новинара, империјалису Ед-а Вулиеми-а који је открио извесне ликвидације српских родољуба у којима су учествовали командоси САС-вих терористичких формација у Босни и Херцеговини, који су само у једној акцији, између осталих, ликвидирали и 15 Срба, који су били на стражи код Горажда 1994. године – “… An SAS officer tells the Guardian how one unit was stranded in the Gorazde enclave in April 1994, and stopped by Serbian patrol. The patrol of 15 Serbs was wiped out within a minute of shooting by the SAS…” (Види: Ed Vulliamy, Britain’s war in Bosnia, The Guardian, April 2, 1996; SRNA – London, April 2, 1996, UK’s secret war in Bosnia; Ed Vulliamy, season in hell- understanding Bosnia’s war, New York, 1994; Cameron Spence, All necessary measures – After two years of atrocities, a unit from 22 SAS secretly flies into the former Yugoslavia, London, England, 1999 – Кемрон Спенс, Све неопходне мере – после две године зверстава, 22 САС-ва јединица тајно је одлетела у бившу Југославију).

Не улазећи у никакве друге коментаре, то најбоље илуструје београдски лист „Новости“ у којем су у априлу 1993, објављена три новинска чланка под насловима „Америчко-исламска коалиција покушава да спречи пораз муслимана на Дрини“, „Подриње и ратна психоза у режији ислама – Светске игре око Сребренице“. У чланку који је објављен под насловом „У Сребреници је почињен један од најсвирепијих геноцида над Србима – Уморено 1200 православаца“ , између осталог, стоји: „Комплетна документација са необоривим доказима о актерима геноцида у којем је уморено више од 1.200 Срба.

Светска медијска кампања и смишљена пропаганда о напаћеном муслиманском народу у Сребреници, којом су Срби сатанизовани и оцрњени до размера највећег светског кољача, направљена је како би се, поред осталог, сакрила истина и да су муслимани поубијали више од 1200 недужних српских жена, деце и стараца и да је овај град етнички очишћен од Срба.

Документација коју је сакупио Миливоје Иванишевић Бата, научни истраживач Завода за културу Србије, предочава доказе о овом монстроуозном злочину и објашњава зашто светски моћници не могу да прихвате истину о Сребреници.

Поштујући законе и норме међународне заједнице и институција у доказивању насиља и злочина над цивилним становништвом, овај истраживач нуди необориве доказе о муслиманским злочинима над српским народом, спискове починилаца, доказе о начинима мучења, убијања, клања, масакрирања, пљачке, паљења и уништавања српске имовине и насеља.

У делу документације о ратним злочинцима, где су виновници разврстани у три категорије аргументовано је да су антисрпску кампању и злочине организовали, подстицали или извршавали припадници Странке демократске акције који су и највећи узрочници трагедије српског народа на овим просторима.

Под непосредном командом муслиманских лидера или уз њихово учешће муџахедини су починили монструозне злочине над више од 1200 српских жена, деце и стараца. Од тог застрашујућег броја жртава до сада је утврђен идентитет 684 особе са подручја Сребренице.

Због захтева међународних организација у материјалима су класификовани злочинци, међутим, ту треба подразумевати доста прелазних случајева, односно да поједини зликовци по својим злочинима припадају у две или три класификоване групе. Захваљујући предусретљивости Миливоја Иванишевића, Новости су биле у прилици да прве објаве спискове муслиманских зликоваца из Сребренице и пре него што ова документација буде достављена УН и међинародним организацијама.

Геноцид над српским народом организовали су: Мирсад Кавазбашић …“ (Види: У Сребреници је почињен један од најсвирепијих геноцида над Србима – Уморено 1200 православаца, „НОВОСТИ“, Београд-Франкфурт, 19. април 1993).

Извор: Видовдан

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “„Сребреница“ као антисрпска операција

  1. +мир мученим душама

    http://thesaker.is/special-report-the-truth-about-srebrenica-20-years-later/

    …“Srebrenica had been declared a “safe area” by the UN. That meant two main things: first, the Bosnian-Muslims had to totally demilitarize the entire town while the Bosnian-Serbs had to stop attacking it, nevermind entering it. These UN “safe heavens” were intended for civilians only. In reality, however, the Bosnian-Muslims kept and entire Mountain Division in Srebrenica and they continued to reinforce it both by land and by air. To make things even worse, the Bosnian-Muslims constantly used Srebrenica as a safe base to attack the Bosnian-Serb positions around the town. At the beginning of the war, the Bosnian-Muslims had already burned down all the Bosnian-Serb villages around Srebrenica and massacred most of the civilians living they found in them (we are talking about several thousand civilians). The local Bosnian-Serbs had promised that one day they would take revenge for these massacres and some of them, indeed, do that when the Bosnian-Serbs entered Srebrenica. Needless to say, none of that was ever reported by the western corporate Ziomedia].

    The other fact which all “well informed” folks knew is that there had been several “false flag” massacres in Sarajevo, in particular the so-called “Markale market massacres” (1994 and 1995) both of which were not attributable to the Bosnian-Serbs, something which UNPRFOR knew but could not say publicly.

    While I am personally convinced that the official narrative about Srebrenica (a deliberate mass murder or even genocide organized by the Bosnian-Serbs) is false, I have also come to believe that this was not a “simple” false flag attack either…“

    норвешки филм о Сребреници
    https://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy