Сребреница као круна антисрпског злочиначког подухвата!

Пише: Јован Лакићевић

Мислио сам да се, након четири-пет текстова објављених на овом Порталу, никад више нећу вратити морбидној теми, званој Сребреница. У последњем рекао сам  да није чудно што се читаоци на њу готово и не осврћу због осјећања  велике нелагоде, да не кажем мучнине, јер схватају да је то монструозна  конструкција западних планера, којом се додатно и за дуго времена стигматизује српски народ у цјелини.

То је завршни чин  цементирања антисрпске  мржње на планетарном нивоу, у коју су прије и у току разбијања Југославије била упрегнута сва важнија западна гласила, обједињена под руком сатаниста. Сребреница би, све су прилике, требало да буде круна тог антисрпског злочиначког подухвата.  Да се мало Њемци одморе, јер сад су Срби „фашисти“ и „нацисти“ и „геноцидни“!

Ужаснула ме је, међутим, околност са каквом су лакоћом  моји Црногорци, прихватили предлог извјесног посланика и функционера  Бошњака и његове колегинице, да се у дневни ред црногорског Парламента уврсти Резолуција о Сребреници! Као да она отприје десетак година, на срамоту моје Црне Горе, није била довољна! Чак 42 посланика су за то гласала!

Не знам шта она садржи, али ако буде усвојена,  знам да ће многи од нас,  од око 300 хиљада држављана ЦГ у Србији, са црногорским пасошем, рећи  заувијек „Збогом“ својој завичајној отаџбини!

Уопште ме, у овом часу, не занимају стамбене афере, ни поменутог предлагача, нити његових десетак колега из Милове џамахирије, који су добро ухљебили и себе и све своје ближње, како би Поглавника одржали на власти. Ни њихова досјетка да се скрене пажња са афере класичном обманом –  „Види врапца!“  Овдје је у питању нешто друго: како ће се ЦГ, односно њен Парламент, понијети према овом најновијем антисрпском изазову.

Пошто знам шта је све  учињено и потрошено на стварању „новог црногорског идентитетета“,  у последњих тридесетак година, нијесам превелики оптимиста.

Но да се вратим на почетак и повод овог текста.

Рекао сам, на овом часном Порталу још прије десет мјесеци , да је Сребреница – највећа планетарна  лаж и подвала српском народу у минулом вијекеу! Као да сам слутио шта ће се дешавати ових дана!

Покушао сам, наравно, да то и докажем. И није ми било тешко да то  учиним. За ову прилику ћу рећи, или, тачније поновити из већ споменутих текстова,  само неколико неспорних чињеница.

Приликом усвајања  Дејтонског спопразума, неколико мјесеци након ослобађања Сребренице, нико није поменуо ни злочин, а камо ли геноцид у Сребреници!

Годину дана, након тога, када се у Скупштини БиХ расправњало о Сребреници, такође  није било помена, не само о „геноциду“, него ни о каквом злочину!

Тек двије године касније,  ваљда по идеји маштовитих Енглеза,  почиње стварање црног  мита о Сребреници!

Управо због тога, а и због чињеница које су ми познате, не могу да схватим наратив, који и многи Срби понављају,  како се ту десио „злочин“, или „масакр“, али није – „геноцид“! Какав злочин и какав масакр, аман моја српска браћо! Не лупајте папагајски и напамет. Потрудите се да видите шта се ту стварно догодило, јер ће нас та планетарна лаж много коштати!

У мојим текстовима цитирао сам   истраживача из Базела, нашег поријекла, господина  Дорина, који каже да се ту десио „геноцид над истином и злочин над српским народом“!

Можда би то могла да буде и права дефиниција онога што се дешавало (а и данас траје) у Сребреници и поводом ње. НАТО суд у Хагу изрекао је једино  пуковницима Љубиши Беари и Вујадину Поповићу,   пресуде  за  yчешће у „геноциду“.  Каквом и чијем и по чијем наређењу – тога нигдје нема! Остали генерали и челници Српске,  осуђени су  за  „помагање“ и „неспречавање геноцида“…

Нигдје нијесам нашао да је било ко од комананданата Војске Српске било гдје наредио стријељање заробљеника! С друге, пак, стране прочитао сам наредбе Караџића и Младића да се са заробњеним муслиманским војницима  мора строго  поступати по Женевској конвенцији. Но, џабе прича, кад су сва „суђења“ и пресуде били унапријед задате! И познате.

С тим у вези, рекао сам , на почетку овог малог серијала,  да ћу свакон ко ми спомене „геноцид“ у Сребреници – бити спреман  пљунути у лице, а  онај  ко помене хашки „Трибунал“ као суд ,  да ће имати мој презир за сва времена…

Знамо и какав је то „суд“ био и како је  и у чије име судио. И да је на самом почетку своје злочиначке и бесрамне суданије, добио паре од НАТОа!  И позивати се данас на хашке пресуде,  овог НАТО „суда“,заиста је смијешна и, рекао бих, са пуним увјерењем  – нечасна  работа!  Поготово поводом „геноцида“ у Сребреници…

И, понављам,  не журите, браћо Срби, да  оно што се наводно дешавало у Сребреници  у јулу 95. назовете  „страшним злочином“, или „масакром“! Ко је и по чијем наређењу вршио те „страшне злочине“ и којих су размјера били? О томе нема ни приближних података са свих суданија у Хагу!  Чак се не зна ни број бораца муслиманске 28. дивизије, погинулих у пробоју… Оперише се са цифром од двије до четири хиљаде! А број стријељаних заробљеника никад није ни приближно  утврђен. У оптицају је бројка  од 42о до 12оо.
Склон  сам да повјерујем  извјештају представника УН, Американцу  Филипу Корвину, који је тврдио све до своје смрти, петнајест година касније, да је након заузећа Сребренице постријељано око 7оо муслиманских заробљеника.

Покушао сам да утврдим ко је у томе учествовао, јер то јесте био ратни злочин (додуше ни приближан оном  који су направиле Орићеве јединице у Подрињу –  3267 српске нејачи погубљених на најбестијалније начине!)али јесте за сваку осуду!

Мислим да је М. Дерпњић из Братуначке бригаде учестовао  у стријељању муслимана  смјешених у једном  од четири аутобуса,  које су Милови чауши депортовали, односно вратили,  у својству избјеглица из Црне Горе, а за остала његова непочинства не знам.

Знам, међутим, да је  Љубиша Беара са једном десетином плаћеничког  Десетог диверзантског одреда, који је тада био на допусту, (у одсуству тешко повријеђеног, а недавно преминулог мајора Пелемиша ) одводио мање грубе заробљеника, да би их стријељао. Тада се чувени Дражен Ердемовић, Хрват, а касније главни заштићени свједок у процесу српским генералима, похвалио да је у једном дану убио 1.2оо муслимана! Испоставиће се да је ова десетина побила око 3оо заробљеника, уз разложну сумњу да је Беара извршавао задатак својих западних налогодаваца, како би се  колико-толико примакли задатој геноцидној бројци по договору Алије и Клинтона!

Други „извођач геноцидних радова“ био је одред британских САСоваца, чије учешће у  Сребреници, након њеног заузимања,  ни до данас није  расвијетљено! (Као, уосталом, ни њихов ангажман  у ликвидацији З. Ђинђића!)

У овај Фридманов број од 700 погубљених заробљеника својевремено сам рачунао и око 3оо  муслиманских бораца из хангара надомак Кравица. Ријеч је о броју који се помињао у Хагу.  Тада  су муслимали,  једном полицајцу, који је ушао у хангар да их почасти дуваном, отели аутомат, убили га и кренули у бијег. Патрола полиције, која је у том часу наишла, видећи шта се дешава, запуцала је према излазним вратима и ту је усмрћено, по свједочењу Александра Дорина из Базела ( писца двије књиге о Орићевим злочинима у Подрињу и о Сребреници) двадесетак муслимана. Дакле, онај остатак до 7оо могао би да иде „на рачун“ САСоваца…Иначе, у хангару није могло да стане више од двјеста заробљеника.

Оно након рата, углавном је познато. На спомен гробље „Жртава Сребренице“ годинама су, у шлеприма, из разних крајева  довожене  „жртве Сребренице“, како би се намирио задати број  од пет хиљада …  Тада је у јавност пробила прича како су породице умрлих муслимана, из читаве БиХ, добијале по  хиљаду марака по сандуку, како би преминулог  сахранили у Поточарима. Ту, је, по прилици, „сахрањено“ и око пет стотина  Бошњака, који се још увијек налазе по  бирачким списковима широм Босне. А доста „убијених“ су је одавно напустили и живе у иностранству.

Нормалног човјека хвата ужас и од ове морбидне, да не кажем некрофилске, приче и  „лицитације“, која је  већ прешла  осам хиљада!
Надам се да ће ми праве жртве Сребренице опростити  помињање несојлука њихових земљака, који ово, хоћу да вјерујем, чине по инструкцијама „споља“, а којих ће се једног дана прави  и честити Бошњаци стиђети!

Још само двије напомене. Прва је: српским форезничарима је у Поточарима, отпочетка, забрањен сваки приступ. И друга: с разлогом се плашећи да ће се права истина о „геноциду“ у Сребреници, једног дана ипак сазнати, однедавно, на једном правоугаоном камену на улазу  у Поточаре, може да се види занимљив напис- отприлике како је ту сахрањено  8.370 „жртава геноцида“ из 13 БиХ општина ( наводе се поименично, укључујући и Сарајево!)…

Није искључено да ће се временом повећавати и број општина, захваћених српским „геноцидом“  а број жртава ће сигурно расти, пошто су иза споменуте бројке стављене три тачке!

Ово последње исписујем због предлагача резолуције о Сребреници у тужном црногорском Парламенту, како би на вријеме уклопили ове најновије податке о „геноциду“, да не би опет, рецимо за годину дана, морало о томе да се гласа!

Накнадно сам се сјетио  да овим, заправо, ускраћујем задовољство бар половини  тзв посланика којима  је главна идеолошка одредница –  србомржња, да, кад год им се пружи прилика, било којим поводом, дижу руке против своје српске браће! Али, што би – би!

И још нешто. Добро што немате превише памети, драги предлагачи споменуте, најновије Резолуције, али, могли сте имати бар мрву образа! Зар, заиста, мислите оно што смо од вас могли чути,  да ће овај товар бесрамних лажи, везаних за мрачну Сребреницу, у најновијој, вашој творевини, допринијети „помирењу и суживоту“ између Срба и муслимана? Ко вам је то рекао – грдно вас је обмануо! Од ове постојеће, па вашим предлогом  увећане провалије,  имаће штете, не само ове наше, него  и будуће генерације на овим просторима…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: