Срећан рођендан, мој Нови Београде: Ти си за мене бесконачна срећа

Мој Нови Београде,

Иако те не познајем од када си се родио, и иако си постао дом многих других пре него што си постао мој, када мислим о теби увек имам осећај да смо се родили заједно, у истом дану, у истом часу, једно до другог, и да је то једино тако и било могуће. Тако мислим јер те, добри мој, волим тако да ни сама не умем да нађем за толику љубав реч, а ти знаш да се ретко дешава да брбљивица као ја нема речи за нешто.

Ти си за мене оно што људи зову немерљива, бесконачна срећа. Ти си моја узданица да ће сваки нови дан бити леп и највећи пријатељ кога сам стекла кроз живот, а који се задржао и није ме напустио.

Хвала ти што си чувар толико тога, а успомена на још много више…

Обећавам да ћу осетити треперење и жамор срца сваки пут када закорачим твојим асфалтом и удахнем те пуним плућима, јер ће ме то увек сетити на дане који ми недостају, а које смо провели заједно… На баба Розу са којом си био, чини ми се, још срећнији.. На деда Мому, са којим сам те претабанала целог целцијатог, јер се деда није либио да сваког дана седнемо на трамвај и изађемо тамо где ја кажем, уз ону његову чувену: „Микуле, ти си данас вођа пута!“

Хвала ти што си био ту и за мог тату, који и сам каже да му младост не би била иста без тебе. Он ме је и научио да те толико волим, и знаш ли да се, када ми прича о својим сећањима и догађајима, осећам као да сам и ја била тамо и из прикрајка га гледала како их, срећан и слободан, живи и живи и живи…

Знај да ћу заувек волети сваки твој педаљ, друже мој и мој доме…

Волећу сваки кутак који ми отвориш, и срдачно ти пружати сваки корак докле год будем корачала… Хвала ти на Савском кеју и блоковским чаролијама, где расту посебни људи и буја неки посве јединствен свет. Хвала ти за Генекс кулу и Фонтану, али ништа мање ни за сваку пекарицу, сваку чесму, свако дрво и сваки стуб… Хвала ти што си ми пружио себе и што си хтео да прихватиш мене, не мењајући ме већ ме усмеравајући и чувајући моје срце од сваког лошег призора. Хвала ти што са тобом, и само са тобом, заувек остајем дете.

Ти си за мене бака, дека, тата, мама, Ива, и дани које смо са тобом провели заједно. Немој никада да заборавиш колико те само волим, и никада не буди тужан, јер имаш неког ко ће ти заувек бити пријатељ.

Шта год да ти неки лоши људи ураде и како год покушају да те измене, желећи да од тебе направе модерну тековину данашњице која би се допала покојем туристи и незналици… Немој се бојати, јер, шта год да ти ураде, и шта год да нам ураде, они никада неће моћи да промене оно што си ти дао мени, а ја теби… Оно што смо заковали у уличице, на зграде, записали на бетонским коцкама… Оне тајне и жеље што смо послали у небо с надом да нам се остваре… Она сећања која смо створили и ону љубав коју ћемо тек да стварамо и негујемо.

На овај рођендан обећавам ти да, и када будем стара, погурена и мала… И када ми се сјај ока угаси, а корак постане тежак и тром… Увек ћу имати довољно снаге и довољно себе да ти се осмехнем, да те памтим и да те волим. Нас двоје смо тим.

Срећан ти рођендан, матори мој.

Срећан рођендан, мој Нови Београде.

Са тобом заувек мала и заувек твоја

Јана Меденица

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: