Срећна нам Нова стара година

Пише: Емило Лабудовић

Да нијесу негдје око поноћи одјекнуле неколике пригушене експлозије петарди (наредба о њиховој забрани овје или није стигла или је нијесу чули), скоро да се ни по чему не би препознао онај тренутак који се широм свијета обиљежава бљештавилом ватромета, неона и разбијајућег звука електричних гитара.

У полутами која је грлила село, у којој су се ријетке сијалице доимале као ивањски свици, смјена старе и нове године личила је на сваку другу поноћ. Ријетке здравице уз скромну трпезу, ријетки загрљаји и још ређи пољупци, покоја суза, јер овдје сви „имају некога кога нема“, одлазак на починак са неисказаним осјећајем празнине и необјашњиве туге која је као чума налегла на старачка рамена и… само је нови лист на календару са сликом свеца посвједочио да је стигла Нова година. Све друго је било старо, већ виђено, отужно и опоро, опорије од најтврђе оскоруше која још увијек одолијева налетима вјетра.
Чак је и јутро, ни по чему налик зимском, топло и осунчано, посвједочило да се ничег новог није десило под капом небеском и да Нова неподношљиво личи на Стару. У Нову смо ушли са старом владом у формално дефинисаном а фактички богтепита каквому мандатом. Нова влада, која би требало да означи нови почетак политичког курса, већ у старту се саплиће на старе конце и конопце интрига, уцјена и трговине. И Нова ће, сва је прилика, своју смјену дочекати ропћући под наслеђем Старе, под бременом наслијеђених проблема, без комплетираних установа, услова за поштене изборе, а они председнички само што нијесу. Ни у Новој неће бити консензуса око највиталнијих и стратешких праваца даљег пута. Више је него сигурно да ће и у Новој над Црном кружити баук руско – српског „малигног утицаја“, појачан све дубљом украјинском кризом. И у Новој ћемо, као и у Старој, бити под строгом бриселском лупом да не би смо, недај боже, изгубили корак у новом америчко – европском „маршу на Исток“.
И у Новој ћемо се, као и Старој, задужити за нових 700 милиона евра, одлагаћемо наставак бројних инфраструктурних објеката, наставак ауто – пута ће и даље бити тек у идејним плановима, а само је питање којег ће се посрнулог колектива радници или попети на кров или забарикадирати у подруму како би уцијенили владу за нову интервенцију.

И у Новој ће паметни вадити пасоше, они други таворити на заводима за запопљавање, увозићемо раднике и мајсторе из окружења, а бербу винограда и воћњака „Плантажа“ и даље ће одржавати бригаде оцвалих ударника и ударница из Србије и Босне. И у Новој ћемо, као и у Старој, кривити вратове, изгледујући пут неба хоће ли пасти снијег у јануару или киша у јулу, немоћни да било шта промијенимо, осим да пјевамо „додоле“.
И у Новој ћемо се свађати око духовног, културног и националног наслеђа, око гробова и родослова, око Његоша, капеле, цркве, бадњака…. И у Новој ће за неке Белведер бити мјера части и патриотизма, док ће други пјевати у славу Мојковца. И у Новој ће се славити некакав туђи Туђемил а заборављати на Вучји до, Граховац, Царев лаз, Фундину… И у Новој ће се просипати горке крокодилске сузе над Сребреницом, а ћутаће се о Долима и крвавом јулу у Велици. И у Новој ће се, по ко зна који пут, извињавати због Мориња у којем никоме ни длака с главе није фалила, а ћутаће се о Лори из које нико није живу главу изнио. И у Новој ћемо се дијелити на слуге ових и оних, једни те исти ће бити патриоте по мјери својих џепова а други издајници по мјери АНБ, Милове и Ранкове фашистичке пропаганде. И у Новој ћемо бити једни те исти, тешки, злопамтила и злосрећници, мрзитељи и мржени, оптерећени сјенкама прошлости, недорасли времену и приликама. Или, краће речено: и у Новој ће све бити по старом, чак ћемо и сви ми бити само старији.
И зато, док већ други дан тоне у понор помрчине, док гладни вуци завијају, а слуђени пси ћуте, срећна нам Нова стара година!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: