Средњу стручну школу напустио сваки двадесети ђак: Расте тренд осипања, проценат и даље знатно нижи од пројектованог

Скоро пет одсто ђака напустило је током прошле школске године године средње стручне школе, док се нешто више од три одсто њих није вратило у образовни систем, подаци су Центра за стручно образовање (ЦСО).

Према подацима Министарства просвјете, науке и иновација, у средњим стручним школама било је 17.904 ученика, од чега је њих 14.074 похађало четворогодишње образовне профиле, док је 3.830 било на тргодишњим – занатима.

“У односу на проценат постављен Европском стратегијом (2020) који износи 10 одсто, проценат напуштања средњег образовања у нашој земљи је и даље низак, али свакако растући тренд наговјештава да осипање ученика захтијева нашу већу пажњу, превенцију и интервенцију”, нагласили су из ЦСО.

Током школовања од наставе је одустало, казали су “Вијестима” из ЦСО, 846 ђака, што представља 4,73 одсто од укупног броја. У образовни систем није се вратило 547 ђака, што чини 3,06 процента.

“Анализа броја ученика који су напустили образовање у периоду од школске 2020/21. до 2023/24. године показује тренд раста ученика који напуштају средње школе. Разлози одустајања од школовања према доступним подацима са МЕИС портала су различити, а најчешћи су искључење из система образовања, односно престанак статуса редовног ђака због великог броја неоправданих изостанака, самовољно исписивање ученика, исписивање на захтјев родитеља, пресељење у иностранство, смрт ученика, ступање у брачну заједницу и запошљавање”, прецизирали су из ЦСО.

Према подацима те образовне институције, у школској 2020/21. број ученика који је напустио средње стручно образовање је износио 536, а исти је број и током 2021/22.

“У школској 2022/23. години се ради о 798 ученика, док је у школској 2023/24. тај број износио 846. Проценти се крећу од 2,89% до 4,73% од укупног броја ученика који су похађали средње стручно образовање у наведеном периоду. Ако посматрамо ученике који се нису вратили у образовни систем, њихов број је у школској 2020/21. износио 402 (2,17%), затим 456 ученика (2,66%) у 2022/23. да би у 2023/24. тај број порастао на 547 ученика (3,06%)”, навели су.

Одустају најчешће маргинализоване групе дјеце

Када су у питању дјеца са посебним образовним потребама, проценат њиховог одустајања из средњег стручног образовања је, према подацима МЕИС-система, од 4,09 одсто током школске 2021/22. године, до 5,21 у 2023/24.

Према подацима Министарства просвјете, науке и иновација, у средњим стручним школама током прошле године било је 457 ђака са посебним образовним потребама.

“Механизам који постоји и примјењује се у школама за ученике са посебним образовним потребама, који похађају завршну годину стручног образовања, јесте индивидуални транзициони план 2 (ИТП2) којим се ученик повезује већ током образовања са службама Завода за запошљавање како би се за процес запошљавања припремио и он и потенцијални послодавац”, наводе из ЦСО.

“Проценат одустајања дјеце из социјално-угрожених породица и без родитељског старања је сукцесивно за три наведене школске године: 4,88, 4,48 и 3,97 одсто. Проценат напуштања дјеце ромске и египћанске популације је значајно већи годинама уназад и за наведене године износи 19,42, 18,5 и 18,23 одсто”, упозоравају из ЦСО.

Напомињу да је методологија израде образовних програма у стручном образовању осмишљена, поред осталог, на начин да је прилагодљива и дјеци из маргинализованих група која из различитих разлога не могу да заврше образовни програм у цјелини.

“Образовни програми су базирани на минимум двије, а у највећем броју случајева и на више стручних квалификација истог или различитог нивоа, како би ученик/ученица који напусти образовање прије краја образовног програма ипак имао право на исправу којом се вреднује његово образовање и вјештине које је стекао и са којом може да тражи запослење у струци у којој се образовао”, објаснили су из ЦСО.

Школе да се активирају

Упитани да ли ЦСО има механизме, кроз које се растући тренд одустајања од средњег стручног образовања може превенирати, из те институције кажу да је МЕИС систем омогућио школама да прецизно прате ситуацију у смислу броја ученика који су у ризику од раног напуштања школовања – број изостанака и недовољних оцјена.

“…Али и да дјелују превентивно и спријече одређени број ученика да напусте школовање. На тај начин школа успјешно таргетира ученике који су потенцијални ‘осипници’ и благовремено предузима мјере на начин да спроведе индивидуално савјетовање ученика и родитеља и сачини план смањивања броја ученика који напуштају средње стручно образовање”, прецизирали су.

Истичу да је Акционим планом свеоубухватне Стратегије реформе образовања планирано је унапређење система праћења ученика и низ активности које ће се спроводити у школама у циљу превенције осипања ученика.

“С обзиром на то да се Центар за стручно образовање годинама уназад бави анализом осипања ученика, наше константне препоруке иду у правцу унапређења квалитета образовања – квалитета наставе, квалитета образовних програма, да се ученицима савремена знања нуде на савремен начин, прилагођен садашњим генерацијама и њиховим потребама и начину учења”, истичу у ЦСО.

Наводе да је потребно да се ђацима понуде различите ваннаставне и слободне активности, да се пред њих постављају јасни циљеви и захтијеви који ће им бити прилика и мотивација да напредују на личном и професионалном плану.

Потребно је, поручују, унаприједити и систем и програм каријерне оријентације у основним школама како би се ученици на вријеме опредјељивали за занимања и програме за која имају афинитете и способности и у којима ће бити успјешни.

“Рад савјетодавних, односно стручних служби у школама на овом пољу је, такође, потребно унаприједити, боље се повезати са послодавцима у циљу бољег запошљавања као мјера подстицаја и мотивације ученицима да остану у систему образовања. Рад са родитељима важан је у што ранијем периоду образовања дјеце, јер ставови родитеља према образовању умногоме утичу на успјех дјетета и останак у систему образовања. Важно је нагласити и да је средње стручно образовање, односно образовање уопште, систем који функционише у контексту других друштвених система, тако да и проблем превенције ‘осипања’ ученика захтијева мултидисциплинарни и шири приступ”, закључили су.

Дјечаци чешће напуштају школе и не враћају се

Према анализиц ЦСО, број дјечака који напуштају образовање је значајно већи у односу на дјевојчице, са готово три пута више дјечака који излазе из система.

“Овај број је у школској 2023/24. години драстично порастао у односу на претходне године, док је ситуација са дјевојчицама стабилна у односу на претходни период. Већи је и број дјечака који се не враћају у образовни систем након напуштања школе. Када је ријеч о образовним програмима, ученици у трогодишњим програмима (ИИИ ниво) напуштају школу у већем броју него они из четворогодишњих програма (ИВ ниво). Највише ученика напушта школу у првом разреду, док је најмање оних који напуштају у четвртом разреду, при чему већина ученика који напусте школу, посебно у нижим разредима, не наставља образовање”, казали су из те институције. Тренд осипања ученика из система постаје израженији у првом, другом и трећем разреду.

“Док четврти разред биљежи стабилан ниво напуштања без већих промјена. Ово указује на потребу за фокусиранијим мјерама подршке у раним фазама средњошколског образовања како би се смањила стопа осипања”, нагласили су из ЦСО, преноси РТНК.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: