Српкиња побиједила у борби за имовину на КиМ

Срби на Косову и Метохији имају велике проблеме да дођу до своје узурпиране имовине и Надежда Јовановић, којој је бесправно запосједнуто имање у Приштини, прва је и за сада једина Српкиња која је добила случај пред Уставним судом КиМ против агенције за имовину (КАИ), пишу франкфуртске „Вести“.

Уставни суд је половином априла закључио да су тој жени прекршена људска права и наредио КАИ да поступи по својој одлуци и да у року од три мјесеца отјера узурпатора с њеног имања.

На ову пресуду пуноправни власници чекали су осам година, у међувремену покушавајући на све начине да се договоре са узурпаторима. Почевши од чињенице да су потврду о власништву чекали чак четири године, у овом случају, као и многим другим, редом су заказали косовске институције, правосудни систем и полиција.

„Живјели смо у Приштини, а плац о коме је ријеч мајка је добила на поклон од баке, јер је њена породица од давнина настањена у Софалији, предграђу Приштине. План је био да се на тих 18,5 ари направи породична кућа и да ту останемо. Међутим, избио је рат, дошао егзодус и моја мајка, моје дијете и ја смо избјегли. Практично смо се шетали по земљи, плаћали приватно смјештај и нико није размишљао о земљи и имовини“, прича Драгана Јовановић, која поред наследства живи у стану од 28 квадрата на београдској Карабурми.

„Када смо избјегли, нисмо имали гдје да се смјестимо и било је веома тешко. Живјели смо од хуманитарне помоћи. Морала сам да продајем пиринач и слично да би купила млијеко дјетету јер ми је син тада имао пет година“, додала је она.

После годину дана избјеглиштва каже да је чула да је земља заузета.

Политичка, а и људска ситуација била је таква, како је објаснила, да би сигурно продала имање да се неко јавио и питао јер би то прилика била да се скућимо, али се нико није јавио.

„Кад се 2006. године појавила невладина организација Праксис у Нишу, пријавили смо да нам је земља окупирана, и од тада наш предмет живи. Годину дана касније нисам била у ситуацији да чекам и звала сам агенцију за имовину, али никаквог одговора није било.Успјела сам да добијем Џевата Аземија, тада извршног директора КАИ. Објаснила сам му да живим са мајком која је у међувремену имала два шлога, да је и мени лоше, и да га молим да што прије верификује да смо власнице наше земље“, објаснила је она.

Међутим, умјесто брзог рјешења, после мјесец дана позвала ју је особа која је на њиховом имању саградила три виле и базен.

„Рекао је да се зове Љуан Фазлију, да је са Врањевца и да нас познаје. Објаснио је да је сазидао три куће по плану од по 990 квадрата, а када сам га питала има ли намјеру да купи парцелу, одговорио је да нема пара за то. Ни на крај памети ми није било да га уцјењујем високом цијеном, али се он више није јавио. Обраћала сам се и амбасадама земаља које су нас бомбардовале и допринјеле да напустимо наша огњишта, а од свих њих јавио ми се само други секретар амбасаде САД. На одлуку комисије КИА чекали смо од 2007. до 2011. године, и још тада ми је било јасно да њима није стало да озбиљно раде свој посао“, описала је свој пут до правде.

Коначно, агенција за имовину КиМ је „пресудила“, а Врховни суд донио одлуку да се узурпатор с имања Јовановића исели у року од 30 дана. Ипак, то је остало мртво слово на папиру, док се Канцеларија за бесплатну правну помоћ није укључила у случај у употребила све знање и написали уставну тужбу.

„Ово је други случај који смо поднијели пред Уставним судом, али први који смо добили, који има своју тежину и битан је и због других људи који су у истој ситуацији“, каже Масимо Морати, вођа пројекта подршке избјеглицама и расељеним лицама у Србији кроз бесплатну правну помоћ. Он додаје да има још много случајева пред редовним судовима на КиМ.

Прихватамо све избјегле и расељене који нам се обраћају за помоћ и ово је четврти циклус пројекта. До сада имамо 4.100 отворених случајева, од тог броја 80 одсто су са КиМ. Имамо око 30 рочишта мјесечно и већина случајева су везана за узурпацију и права на накнаду штете“, објаснио је он.

„Правнички, ови предмети нису толико тешки, они су тешки због стицаја околности, схватања средине, знања и понашања судија“, оцијенио је Растко Брајковић, савјетник у Канцеларији за бесплатну правну помоћ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: