Српска ћирилица седам година на интернету

Седми рођендан ћириличког .срб домена, који корисницима српске интернет заједнице омогућава једнаку претрагу на овом писму као и на латиници, биће обиљежен данас скупом „Ћирилица на поклон”, који у београдском Медија центру организује Фондација „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС).

За разлику од претходних годишњица, када је РНИДС организовао округле столове посвећене коришћењу нашег писма на интернету, овог пута ће корисницима светске отворене мреже у Србији поклонити преко потребан квалитетан ћирилички фонт, пише „Политика“

Према процјенама стручњака, недостатак таквих фонтова представља један од главних разлога за слабо коришћење нашег ћириличког интернет домена. Дизајнирање и израда ових фонтова не могу почивати на ентузијазму ретких појединаца, наглашава за наш „Политику“ лингвиста Владо Ђукановић.

То мора, каже он, бити осмишљен средњорочни државни пројекат, који има јасне циљеве и јасно одређене рокове.

Нашу ћирилицу користимо и користићемо само ми и нико је на свијету неће развијати у име нас и за наше добро. Истиче да је друга деценија 21. вијека, а ми још немамо основни скуп стандардизованих, типографски квалитетних, јавних и бесплатних књишких, уџбеничких и новинских ћириличких фонтова прилагођених неким специфичностима српске ћирилице.

Он мора бити дизајниран за трећу деценију 21. вијека – истиче Ђукановић и напомиње да је неопходно да имамо, а немамо ни такав скуп екранских фонтова, који се користе искључиво за приказ на екранима, а не штампају се.

Како би се коришћење ћирилице на интернету бар мало приближило далеко популарнијем претраживању на латиници, српској интернет заједници потребно је онолико нових ћириличких фонтова колико је нужно да, наглашава Ђукановић, не изгледају све књиге и сви екрани исто.

Једноличност је досадна и то је један од озбиљнијих, а скривених разлога зашто ћирилица није у већој употреби, не само на интернету, него и у штампи – истиче Ђукановић.

Нови ћирилички фонт које ће РНИДС поклонити корисницима интернета у Србији, биће функционалан на интернету, али и у штампи. Како објашњава ауторка будућег фонта Оливера Стојадиновић, редовни професор Факултета примјењених уметности у Београду и један од оснивача удружења „Типометар”, то ће бити фамилија такозваних слабсерифних фонтова.

Ако пажљивије погледате велике наслове и текст на првој страни „Политике”, запазићете да сва слова имају танке цртице на врху и дну стубова. Те цртице, за које кажу да омогућавају лакше читање, називају се серифи, а „Политика” је, већим дијелом, сложена серифним, књижним писмом.

Слабсериф се може видјети у насловима „Политикиног” издања на интернету. Карактеришу га мала разлика у дебљини потеза и наглашени серифи, што га чини читљивим у ситнијем слогу и у формату погодном за коришћење на интернету – објашњава Стојадиновићева изглед фонта који ће креирати.

Нови фонт ће, сем ћирилице, подржавати и латиницу, односно сва слова из српског језика и језика оних националних мањина који су обухваћени државним интернет доменима .рс и .срб.

Срби и даље радије сурфују користећи латиницу

Наше матично писмо изједначено је са осталима на интернету прије седам година, на Светог Саву, када је и званично пуштен у рад ћирилички домен .срб.

Како објашњава Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација у РНИДС-у, .срб је тада постао други ћирилички домен који се масовно користи на свјетској мрежи, после руског, који носи ознаку .рф.

Да сурфовање интернетом користећи ћирилицу може да се обавља без икаквих тешкоћа доказано је чињеницом да је руска ћирилица друго најзаступљеније писмо на свијетској мрежи, после далеко популарнијег енглеског алфабета, а прије јапанског, кинеског и осталих писама.

Неке анализе говоре и да је у Србији однос коришћења латинице и ћирилице на интернету у најбољем случају 70 наспрам 30, што говори о бојажљивости нације према коришћењу пуног капацитета ћириличког писма.

Прочитајте још:

Митрополит Амфилохије: Ми смо ћирилични народ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: