Српска дјеца се исписују из „Прве основне школе“ у Сребреници!?

Прије мјесец дана извјештавали смо о нападима на српску дјецу у Сребреници од стране сребреничких бошњачких лидера. Од тада, па до данас формирана је скупштинска комисија која би требала да донесе одређене закључке и да предложи мјере како се то више не би дешавало.

Међутим, ни мјесец дана није прошло, а већ крећу нови оркестрирани напади. Опет се користи једна ситуација наводног вербалног угрожавања муслиманске дјевојчице са хиџабом како би се извршио још један симултани медијско-политички напад на дјецу и уопште Србе Сребренице. Све то не би било нимало изненађујуће да томе својим понашањем не доприносе и органи Републике Српске.

Оба пута је Министарство просвете и културе РС на челу са министарком Наталијом Тривић, дало за право нападачима на српску дјецу. Први пут тиме што су написали саопштење у којем тврде да су српска дјеца адекватно кажњена, чиме су директно слагали, али и оптужили спрску дјецу за недјела, а прије неки дан, на сличан начин, Министарка, која итекако зна како функционишу медији, јер долази из те сфере, даје изјаву којом имплицитно осуђује српску дјецу и врши притисак на њих, а да при том нема ниједну поузадну информацију о било каквом инциденту.

Међу родитељима српских ђака из Сребренице огорчење је велико. На сјутрашњем састанку у Бањалуци у Министарству просвјете РС на коме ће присуствовати сви осим представника родитеља српских ђака, министарка Тривић ће у разговору са управом школе, представницима општине и представником родитеља бошњачке националности додатно бити упозната са једном страном приче.

С тим у вези, родитељи ђака српске националности су вечерас одржали састанак на коме су донијели закључак да ће ступити у бојкот наставе, а ако се ништа не предузме пријете и исписивањем своје дјеце из школе у Сребреници и упис у Братунац или Љубовију.

Изгледа да их сви озбиљно схватају осим оних чија је дужност да се о њима брину. Жалосно је што су Срби Сребренице препуштени сами себи и што ће, на крају крајева, српска власт својим нечињењем и пасивношћу урадити оно што није урадио ни најљући непријатељ, а то је истјерати Србе из Сребренице. Свако онај ко сједи у Бањој Луци и занима се само за грандиозне пројекте, велике идеје и концесије, рјешавање популарних проблема, а занемарује онога најмањег, одговараће, ако ни пред ким другим, а онда пред три хиљаде српских мученика који живот дадоше за Сребреницу. Држава која не може да одбрани оног најмањег у Сребреници не треба да опстане ни ради оног великог у Бањалуци.

У наставку текста вам доносимо саопштење за јавност родитеља ђака српске националности…

————————————————————————–
Министарству просвјете и културе Републике Српске

Саопштење родитеља српске националности ученика
ЈУ „Прва основна школа“ у Сребреници

Поводом добро испланиране оркестриране медијске хајке и политичке кампање које се, првенствено од стране СДА и службенка Меџлиса Исламске заједнице Сребреница, воде против српске дјеце, ученика ЈУ „Прва основна школа“ у Сребреници, а будући да нико од представника српских родитеља није позван на састанак у Министарству просвјете и културе Републике Српске, који се са управом школе и представницима родитеља бошњачке дјеце одржава 25. фебруара, а у циљу очувања угрожене безбједности наше дјеце и омогућавања њиховог несметаног одрастања и школовања, ми њихови родитељи, доносимо сљедеће саопштење:

1. Већ дужи низ година ЈУ „Прва основна школа“ у Сребреници је жртва политизације бошњачких политичара и представља полигон за континуирано спровођење њиховог антисрпског дјеловања. Ради суживота, толеранције и мира у кући ћутали смо када је промијењено име школе назване по нашем великану „Петар Петровић Његош“ у безлично „Прва основна школа“. Ћутали смо када је министар Касиповић, кршећи законску процедуру, увео наставни план и програм Тузланског кантона за један дио ученика у нашој школи. Не бунимо се ни кад се у настави избјегавају наставне јединице које други тумаче као уврједљиве, иако не налазимо ништа уврједљиво у нпр. химни Светом Сави. Ћутали смо све до тренутка када су наша дјеца постала жртва медијске и политичке манипулације, када су тензије прерасле у отворене пријетње, па чак и смрћу, када су клевете на њих амнестиране, а ми остали сами у борби за основна људска и дјечија права. Посљедњим нападима на нашу дјецу је кап је превршила чашу. Наша дјеца су наша највећа светиња и ни по коју цијену нећемо дозволити даље нападе на њих и на наше основно људско достојанство.

2. Захтијевамо од надлежних органа да, у најкраћем року, истраже и осуде лица која су на било који начин, а најчешће путем медија и друштвених мрежа, својим пријетњама, говором мржње, угрожавањем приватности, осудом, клеветама и лажима, угрозили безбједност наше дјеце.

3. Захтијевамо од надлежних органа да се испита инцидент упада више непознатих лица у просторије ЈУ „Прве основне школе“, дана 29. јануара, за вријеме трајања наставе, те да се казне лица одговорна за поменути инцидент.

4. Захтијевамо од свих надлежних институција, а првенствено од Министарства просвјете и културе Републике Српске да одлучно и недвосмислено стану у заштиту наше дјеце. Једино што смо до сада од надлежног министарства добили су једна неистина и једна осуда уз ограђивање. Неистина да су наша дјеца кажњена за фотографију у народним ношњама за Светог Саву, а нису кажњена, јер нема никаквог основа за кажњавање и осуда за исконструисани напад на дијете са хиџабом. Надлежна министарка је на сајту Министарства, у званичном саопштењу изјавила да су наша дјеца кажњена због фотографије, што су пренијели многи медији, а што је имало негативан одраз на углед ученика који су сви примјерног владања и одличног успјеха, али и нас, њихових родитеља и пријатеља. Такође, приликом исконструисаног и измишљеног напада на дијете са хиџабом, министарка је у контексту подразумијевања да се напад десио, а није, осудила дискриминацију по било ком основу, што имплицира да су наша дјеца већ осуђена као дискриминатори другог и другачијег. И тако, у два потеза, српски ученици основне школе у Сребреници, који могу у цијелој држави, па и шире да служе за примјер међунационалне толеранције, постадоше екстремисти. Министарка је требала да осуди не нашу дјецу, него оне који су их оклеветали, нацртали мете на њиховим челима и повели хајку на њих. И ми ћемо се сложити са министарком и, као и сваки нормалан човјек на свијету, осудити дискриминацију дјеце по било ком основу, али управо са позиције дискриминисаних и оклеветаних, позвати на осуду оних који континуирано медијским спиновима и конструисаним догађајима, бескурпулозно врше криминализацију наше дјеце, угрожавајући њихову безбједност.

5. Ми, сребренички родитељи, смо ствараоци и потомци стваралаца Републике Српске, и сваке њене институције. Наши очеви и браћа су уложили хиљаде својих живота у стварање институција Републике Српске, међу којима је и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Одатле наше огромно поштовање и пуно повјерење у институције наше државе и нада у рјешавање проблема људским и законским путем. Али ако надлежно министарство у што скорије вријеме не стане у заштиту наше дјеце, и настави са маћехинским односом према нама, бићемо приморани и на прву непопуларну мјеру, бојкот наставе, што се до сада, нажалост, у пракси показало врло успјешним када су у питању захтјеви бошњачких родитеља. Очекујемо, дакле, Вашу помоћ, подршку и заштиту.

6. У случају да се Министарство просвјете и културе оглуши о наш захтјев и не стане у одбрану и заштиту наше дјеце, ми ћемо бити приморани на радикалне мјере: да испишемо нашу дјецу из ЈУ „Прва основна школа“ у Сребреници и упишемо их у неку од школа гдје нећемо страховати за њихову безбједност, гдје им нико неће некажњено пријетити, гдје неће бити дискриминисани на основу њихове националне припадности, гдје његовање традиције српског народа неће бити осуђено и гдје другарска игра неће бити злонамјерно контекстуализована.

На родитељском састанку у Сребреници
Дана 24.02.2020. године

Извор: Деспотовина/Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: