Српска имовина у Црној Гори иде у бесцење

Имовини енормне вредности коју српска предузећа и држава имају на црногорском приморју прети сумњива приватизација. На продају ће их натерати закон по ком морају да, усред економске кризе, када ретко ко у свету улаже у луксузне хотеле, инвестирају. У супротном, биће им разрезан 15 до 20 пута већи порез него што је сада!

Тако је, рецимо, на месту хотела „Парк“ у Будви, који припада ЕПС-у, планиран седмоспратни хотел са 800 лежаја, и богатим пратећим садржајима који ће хотелу донети четири плус или пет звездица. Цео комплекс имао би 90.000 квадрата. Пошто је нереално очекивати да ће ЕПС наћи паре за такво здање, а тешко да ће имати новца да плати нове порезе, за очекивати је да ће бити приморан да прода, како кажу у Синдикату ЕПС, највреднију локацију на целом Јадрану. И то у неповољном тренутку и за мале паре. „Парк“ је саграђен на 25.000 квадрата пре пет деценија, има 300 кревета и категорисан је са две звездице.

Нешто даље, у насељу Подкошљун, у власништву исте фирме је и 16 вила на 15.000 квадратних метара. Сви објекти имају око 1.000 лежаја. Некретнине српских предузећа укупно имају близу 6.000 кревета и простиру се на најатрактивнијим локацијама између Игала и Сутомора.

Богатство уз обалу

У представништву ПК Србије у Црној Гори напомињу да су на изузетним локацијама и хотел „Шумадија“ у Бечићима, у саставу „Рекреатурса“, који дуго води судски спор са „Монтепутом“, затим, хотел „Београд“ у Бечићима, у власништву МУП Србије (планирана градња хотела са четири звездице), па „Врмац“ у Прчњу, као део Института за рехабилитацију Београд, али и ХТП „Мимоза“ у Тивту (три хотела), власништво породице Ницовић – Д. О. О. „Горска“. Држава Србија има 26 одсто власништва у Институту „Др Симо Милошевић“ у Игалу. Комплекс „Инекс златна обала“ у Сутомору од 38.000 квадрата недавно је продат за 11,7 милиона евра.

– Србија има у власништву или сувласништву изузетно значајне туристичке капацитете – каже, за „Новости“, директор Представништва Привредне коморе Србије у Црној Гори Радивоје Рашовић. – Али, ти хотели, иако солидно раде, не дају ни изблиза ефекте који се, с обзиром на атрактивност локација, очекују. Зато смо покренули с државним органима Црне Горе и Србије решавања овог проблема.

Шта то практично значи, Рашовић није објаснио. Да ће, међутим, наићи на препреке јасно је одмах на почетку. Наиме, имовина ЕПС већ се налази под спором у суду у Котору, а процес су покренули синдикалци. По речима Небојше Јовановића из Синдиката ЕПС, они су тужили државу Србију да докажу да су некретнине власништво радника, јер су грађене из некадашњег фонда заједничке потрошње. Запослени су се чак средином осамдесетих одрекли регреса за топли оброк.

– У време када нам је ресорни министар била Кори Удовички формирана је трипартитна комисија, састављена од представника Владе, послодавца и запослених, која је требало да реши овај проблем – каже Јовановић.

У договору са актуелним министарством поново је формирана комисија због истог питања, па су зато у Синдикату изненађени најавама да ће хотели можда морати да буду продати.

– Предузећемо све што можемо да то спречимо. Раније је већ било таквих покушаја одавде, из Србије, али „Епстурист“ није успео да прекњижи имовину на себе, па су пропали – каже Јовановић.

А у „Епстуристу“ кажу да је крајње време за приватизацију.

– Време је да се обави приватизација, да кренемо у нова „освајања“ тржишта, новим објектима – објашњава Бранко Петричевић, директор Туристичког центра „Епстуриста“ у Будви. – Требало би да се имовина врати ЕПС-у (сада се води на разна привредна друштва која су се издвајала из овог предузећа, прим. аут.) и водимо преговоре с Министарством енергетике и релевантним факторима из Србије. Верујем да бисмо, ако се убрзо реши наш статус, лако пронашли стратешког партнера и почели да градимо модернан комплекс уз „Словенску плажу“.

Матица српска у Црној Гори у актуелној ситуацији препознаје врсту притиска.

– Дизањем пореза врши се притисак да се екстремно вредна имовина прода за мале паре локалним тајкунима увезаним у коруптивне ланце са властима – каже председник Матице др Владимир Божовић. – Претходна српска влада формирала је комисију која је требало да попише српске некретнине у Црној Гори, али није урадила ништа. А кад немате прецизан списак, тешко је контролисати шта вам од некретнина нестаје.

Божовић помиње Чањ, који је цео у рукама српских фирми. Каже, само мало фали па да тај баснословни потенцијал пређе у туђе руке, као што су власнике волшебно промениле некретнине Робних кућа „Београд“ или „Службеног гласника“ у Подгорици.

Пошто је јасно да предузећа немају пара ни да инвестирају у одмаралишта, нити да плате порезе, економиста Горан Николић поручује да Србија хитно почне преговоре са Црном Гором и одложи примену спорних прописа бар на пет година. Тако би српска предузећа имала бар више времена да нађу боље купце.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: