Српска историјска читанка: Дубровачка Република (ВИДЕО)
аутори емисије: Немања Девић и Сава Самарџић
Приликом насељавања Словена на Балканско полуострво у 6. и 7. веку, романски становници разореног античког града Епидаура населили су се, недалеко од свог града, на једну хрид одвојену уским мореузом од копна. Та хрид постала је језгро будућег Дубровника и добила име Рагузијум или Рагуза.
У почетку мало насеље рибара поникло на морској хриди, Дубровник је, захваљујући столећима преданог труда, постао значајно трговачко и поморско упориште. Везујући се за сигурно залеђе Дубровачка република је свој привредни успон првенствено везивала за трговину са српским земљама у којима су оснивали своје колоније, стална пословна и дипломатска упоришта. Велики број српских и босанских владара и великаша остављао је свој новац и благо у Дубровнику, нарочито у немирним временима.
Градска архитектура и зграде високе уметничке вредности остале су очуване до данас и представљају јединствено културно-историјско наслеђе на јадранској обали Балканског полуострва. Од краја 13. века дубровачке власти су организовано почеле да чувају своја државна документа. Тако је настао дубровачки архив у коме је сачувана највећа збирка средњовековних повеља које сведоче о битним догађајима везаним за српску и балканску историју.
Велики процват, Дубровник је доживео у периоду од 16. до 18. века у време највећег успона Османске империје која је запоставила привреду. Постепеним пропадањем Османске империје, која Дубровник никада није освојила нити припојила, почело је и привредно опадање Републике. Опадању је допринела и велика трагедија када је 1667. године Дубровник погодио разоран земљотрес у коме је страдао велики део његових становника.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
