Српска мајка
Пише: Немања Девић
Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова.
Српска мајка – Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски.
У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу.
Сећамо ли се оваквих наших бака, које су нас једноставно училе шта се у животу сме а шта се не сме? Шта је добро, а шта није?
Пре него што нам је све постало релативно…
И, промислимо о томе како ће изгледати баке наше деце и чему ће их учити.
Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова.
Прво јој је, на Мачковом камену, терајући Швабе, пао син Милош, 23 године стар.
Па Марко, са 19 година, у повлачењу преко Албаније, да му се ни гроб не зна.
Па муж Живота, отац двојице хероја, на Крфу 1916. Отишао био на некакав извор и наточио воде у чутуру, замотао дуван који је после дуго времена добио кроз следовање, сео на један степеник − и умро. Када су му другови пришли, још увек је горела цигарета у његовој руци…
Трећи син – војник Радован, преживео је рат. Поживео у прескупо плаћеној слободи, али не дуго. Од болести и изнурености, умро је 1929.
А Радојка, мучена, чувала је преостала два сина и обасипала их љубављу. Од њих је дочекала унучад и праунучад. И била богата. Породица, црква, отаџбина – и за њу су били светиња у коју се не дира.
И није била жена у црном по занимању. Није се тужила на судбу, нити је псовала Бога. Крв њених најближих, проливену, нико јој није плаћао.
Пуна је таквих жена, скромних и вредних, са црним шамијама, била Србија 1918. Оне су биле стубови кућа, и очеви и мајке.
Оне су одњихале, заветима задојиле, и неке нове јунаке. Оне су део нашег кода, од ког не можемо и не смемо да побегнемо.
Извор: Немања Девић – Фејсбук страница
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Зар није Цеца Српска мајка?
OBODE, SRAM TE BILO !
I onda se onaj megaloman zahvali tim srpskim majkama tako što napravi Jugoslaviju s onim srpskim izrodima koji se gade srpskog imena i svog porijekla.Pljunu megaloman poavetao od moći i đedovog nasleđa, pa prigrli dojučerašnje krvnike, najede ih, napoji ih, obasu ih svakim dobrom a svoj srpski narod zaboravi. Poslije dvadesetak godina te nenajedene i nenapojene sluge švapske bijesni na srpski narod jer im je srušio gospodare, počiniše još gore i nezapamćene zločine nad narodom koji im je donio slobodu. I tako kroz cijeli prošli vijek srpske majke nose crninu, ali crninu za Srbijom koja nikada nije dobila šansu da živi??? Neka je svim našim Radojkama, njihovim muževima i sinovima vječni mir i spokoj, i hvala vam što položiste živote za Srbiju.
Bravo, ljepšeg teksta odavno ne pročitah!
Tačno Jano !
Ni ja.