ИН4С

ИН4С портал

Српска Мата Хари у вртлогу шпијунаже: Серија посвећена лику Вере Пешић

1 min read
- Мало је жена у шпијунажи које су имале тако занимљив живот. Желимо да направимо феминистичку серију, јер до сада та епоха није посматрана из женског угла. У ствари, Вера је слична било којој савременој дјевојци која долази у Београд да успије. Крајем тридесетих година прошлог вијека, упада у канџе шпијунаже, суров мушки свијет, врло патријархалан и класно подељен, и у свему томе плива, упркос тешким историјским околностима и породичним проблемима.

Инсерт из серијала "Тајне службе Србије" / Фото Милан Трајковић

Документарно-играни серијал „Тајне службе Србије“, редитеља Ивице Видановића, о историји обавештајно-безбједносне службе Србије од настанка до данас, очекује нас у септембру на РТС-у.

Међу 20 епизода издвојила се седма, о српској Мати Хари, Вери Пешић, опасној заводници поријеклом из Сијаринске Бање, чији је живот окончан у 25. години. Продуценткиња Данка Милошевић дошла је на идеју да сними играну серију о четворострукој шпијунки која јој је, како открива за „Новости“, била најинтересантнија и најинтригантнија од свих личности у серијалу.

– Невјероватно је да се једној жени за пет година проведених у Београду деси толико тога, што показује да живот заиста пише најбоље приче. Снимање прве од 12 епизода почиње на прољеће следеће године, а кастинг ће бити ове јесени – каже Данка, и додаје да ово није само прича о Вери већ и о актуелним друштвено-политичким околностима тог времена.

– Видјећемо како су функционисале тајне службе на тлу Југославије, њемачка, британска и руска, као и шта се дешавало уочи 27. марта.

Да је Верина судбина вредна филмског платна, сматра и бивши директор Војнобезбједносне агенције, од 2004. до 2014. године, генерал Светко Ковач, стручни консултант на сценарију.

– Ово није само прича о шпијунки Вери, већ и о младој жени која се изгубила у вртлогу уочи и током Другог свјетског рата. Те 1938. у Београду нашла се између британске и њемачке обавјештајне службе, а околности су је усмјериле и према четничком и партизанском покрету, Кости Пећанцу и другим личностима од којих је тражила заштиту. Она има сличности са Матом Хари, холандском егзотичном плесачицом, која је била у љубавним везама са многим савезничким официрима и на крају је оптужена да је била њемачки агент Х-21. О Вери је у својим мемоарима писао обавештајац Краљевине Југославије Угљеша Поповић, непосредни учесник сукоба британске и њемачке обавештајне службе у Београду, а касније и Никола Илић, оперативац Удбе који је радио на разјашњавању Вериног случаја.

Недељко Ковачић, аутор сценарија за серију као и за играни филм о Пешићевој, тврди да је она у ту причу ушла из личних, а не из идеолошких побуда.

– Мало је жена у шпијунажи које су имале тако занимљив живот. Желимо да направимо феминистичку серију, јер до сада та епоха није посматрана из женског угла. У ствари, Вера је слична било којој савременој дјевојци која долази у Београд да успије. Крајем тридесетих година прошлог вијека, упада у канџе шпијунаже, суров мушки свијет, врло патријархалан и класно подељен, и у свему томе плива, упркос тешким историјским околностима и породичним проблемима.

Обимна грађа

Новинарка Драгана Бокан мјесецима је прикупљала обимну историјску грађу о Вери Пешић из Архива Београда, Архива Југославије и Универзитетске библиотеке склапајући мозаик њеног живота. Помогао јој је бивши шеф Удбе у Лесковцу 1948. године, Никола Илић (94), који је написао књиге „Вера Пешић у вртлогу шпијунаже“, „Лепотица Вера Пешић шпијунка“ и „Књижевно стваралаштво Вере Пешић“

Извор: Вечерње новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *