Српска посла
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
(уз дан српског јединства)
Уклет смо народ ми Срби
Ми се чешемо кад друге сврби
А то што сврби нас Србе
Лијече само колац и врбе.
Нама не треба душманина
Све док је оца, брата и сина
Нико као ми не гради међе
Сјекиром међу братске вјеђе.
Кад нико није, ми смо први
Газили потоке зноја и крви
И вазда ради туђих међа
Подметали своја згрбљена леђа.
Онима што су нас газили и клали
Ми смо још жешће опраштали
И сваку светску пиздарију
Нама су писали у вересију.
И све смо туђе дугове платили
Тако што су нас за главу скратили
А ми смо сред те крваве жетве
Трајали дуже од сваке клетве.
А они што су нам мјеру мјерили
Не једном су се увјерили
Да Срби, тек кад им главу скину
Досежу своју пуну висину.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kako su neki ljudi bogomdani za sve i svašta… Eto na primer Emilo – novinar, voditelj, urednik tv-dnevnika, političar, poslanik, direktor, kolumnista pisac, pjesnik… malo li je 🙂 …
Ако бисте повјеровали мени као професору југословенске и свјетске књижижевности, Емило је један од најбољих савремених црногорских пјесника, о чему његове и моје колеге, нажалост, немају појма!
Emilo je novi Njegoš, a Jole drugi Baćo Ćuk… 🙂
Učenici podgoričke gimnazije znaće o čemu/kome je riječ… 🙂
…..e milo…srbija do tokija… ratni telal jednom i vazda…
BAS TAKO,DRAGI EMILO