Српска православна црква и уговор

Пише: Винчанац Лепенски

Хвала Богу великоме што нам је подарио владику Јоаникија и хвала владици Јоаникију што ствари назива правим именом.

Номен ест омен рекли су Латини, име је знак, име је судбина. Имамо ми своје име, имамо ми своју судбину.

Криминалци кад праве злодјела посебну пажњу обраћају да се не назову правим именом, замагљују се надимцима као у ремек дјелу Квентина Тарантина „Ресервоир догс“. Не фали надимака ни нашим политичким првацима, знамо сви да једног зову Бритва.

Побркала су се мало наша браћа национални Монтенегрини па питају сокола из Бањана:“А што се не зове црква само православна?“ Ето. Ни својој дјеци кад дају имена се не питају него се ту упетљају кумови, другарице, бабе, тетке, стрине, свако има свога фаворита па навикли тако и они да дају предлоге светоме Сави. По слободи.

Силан је ум владика Јоаникије, велика је мудрост његова па им одговара као дјеци у првом разреду основне школе: „Пуни назив наше цркве је Српска православна црква.“ Само дјечија душа може тако разговарати са дјецом. Већина би нас световњака са фитиљима истрошеним свакодневним тривијалијама одговорила нешто у стилу: „Ајде узми читај историју.“ или „Што се ти не зовеш само Глупко?“. Они мало гордији би рекли нешто у стилу: „Знаш ли ти да је свети Сава 1219. године у Никеји рукоположен за првог архиепископа српског?“ или „Знаш ли ти да је свети Сава прво основао Зетску епархију на Михољској Превлаци?“ или „Знаш ли ти да је свети Петар Цетињски одбио да призна преимућство руске цркве да не би Саву издао па је зато пошао у Сремске Карловце на рукоположење, а не у Русију? или „Знаш ли ти да је Нјегошу највећа жеља била да сједне на трон пећки, не што је желио функцију, но што је изгарао да поново види уједињено и српство и цркву српску?“

Али не. Зна Владика како се прича са дјецом. Благим ријечима и пуном реченицом. Послије је до дјеце да ли ће читати и продубљивати знање. Један од највећих умова човјечанства, Алберт Ајнштајн, је рекао: „Ако не можеш објаснити малом дјетету онда ни ти не разумијеш.“ Објаснио је владика Јоаникије, свакоме је јасно кад духовни горостас каже.

А што се тиче некаквог уговора, тешко оном кога уговор штити…Колико је преварених жираната, партнера, инвеститора, разних бизнисмена и то све са потписаним уговорима? Људи се не вежу за уговоре него за ријеч, а нашу цркву и нашег владику не штити уговор него наша ријеч и живот нашег народа! Уговор је само формалност. Били смо без уговора од кад Османлије додјоше па нас ево у 2021 да га потпишемо.

Живјеће овај народ! Живио наш владика Јоаникије!
Амин Боже дај!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: