Српска прича

Пише: Бошко Козарски

Постоје бројне синтагме које ми изазивају мучнину због своје бездушности. Осим опште прихваћене формулације „људских ресурса“ (колико одвратно то звучи!), посебно ме иритира она све чешће коришћена за одлазак младих и образованих из земље – одлив мозгова.

Осим што такође има бездушну форму (као да је суштина човека само у тој сивој маси), ова банализација једне српске тешке приче добија сирови призвук.

Дуго размишљам о Србији за 20 година, која ће трпети последице „осиромашених људских ресурса“ услед „одлива мозгова“ и у целом том мраку перспективе „српска прича“ је добила преокрет! Засијала је једна звезда наде. Пре око две године у трпезарији манастира Зочиште на Космету, уморан од двадесетчетворочасовног обиласка светиња и енклава, нађох се за истим столом са једним елоквентним младићем који је, учинило ми се, познавао јако добро националну историју, чак и оне мало познате детаље и скривене догађаје које је моје блиско окружење волело да слуша из мојих уста, како каквог зналца наших историјских прилика. Испоставиће се две ствари, да је знао далеко више него ја и друго, да је тек на почетку откривања свих закопаних историјских сефова. Какав геније, а родољуб! Какво благо српске науке! Иако његова генијалност и научна врцавост просто кипи из њега, он је вешто спутава скромношћу, не желећи да се експонира, иако би био диван узор младима, посебно онима које убеђују да све што ваља иде у Европу (која, чини се, ових дана трајно мења своју форму). Убрзо након нашег познанства и кратких, ретких сусрета, нестао је.

Друштвене мреже бејаху осиромашене без његових филигранских објава (готово књижевних минијатура), а његови познаници изгубише кафанског сапатника.

Испоставиће се закратко и са правим разлогом. Службени гласник је издао мемоаре Александра М. Милошевића, официра краљеве војске, Дражиног сарадника и човека чија животна драма најбоље осликава „српску причу“ 20. века. Приређивач – Немања Девић. Какав весник брилијантне научне каријере једног историчара!

Ова енциклопедија истине о комунистичким злочинима налази се у рангу најбољих историјских научних радова, а чини се настала је с радошћу и лакоћом, како иначе и настају дела значајних интелектуалаца. Типична „Српска прича“ у лику прерађивача добила је преокрет! И поред „одлива мозгова“, један мозак и чиста српска душа остала је у Србији да нам исприча до краја оно што је закопавано дубоко. Немам сумњу да ћемо са великом пажњом пратити рад овог младог, а већ значајног историчара, јер ће управо овај човек размрсити гордијев чвор српских заблуда. Не мачем, већ мозгом, који није „одлио“, већ на срећу свих нас сија у мраку пропагандних заблуда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: