Српска сама кроји своју судбину, Дарко Бабаљ у „Српском св(иј)ету“

„Што се тиче БиХ сви Срби треба да причају једним гласом. Док дође до тога, мора проћи мало времена и свађе. Треба рећи да странка Милорада Додика у задњих 15 година није пренијела ни једну надлежност, али исто то није урадила ни СДС. Република Српска само кроји своју судбину. Али нисам ја крив што је РС економски девастирана“, рекао је у емисији „Српски св(иј)ет“ посланик у Скупштини републике Српске из редова Српске демократске странке (СДС) Дарко Бабаљ.

Он се у првом дијелу емисије присјећао првих сукоба који су изникли из конфликата у Босни и Херцеговини, који су га приморали да као средњошколац узме пушку:

„Ми смо били цијело вријеме били под репресијом страха. Нисмо имали свој идентитет. Кад пређете овде зову вас ‘босански Срби’, кад пређете тамо, ви сте Босанци…Враћање нашег идентитета се десио кроз покрет који се звао Српска демократска странка. Ми смо тада знали да смо Срби и да смо демократе. Нисмо никог мрзили, али нисмо дали на себе“.

„Алија Изетбеговић ништа није могао сам. Кључ Босне и Херцеговине су држали Хрвати, који су везали заставе са Бошњацима, однсно муслиманима, да би показали Србима да су надмоћнији и да њих у БиХ има 62 одсто. Били смо осуђени или да ћутимо или да дигнемо глас. Глас који смо дигли се чуо, а тај ко га је чуо није желио да га чује, и дошло је до рата услед неразумјевања“, говорио је посланик Скупштине РС о томе како се осјећало оно на шта су преживјели актери Другог свјетског рата упозоравали, а о чему се годинама ћутало.

Искуство предака, како каже гост Српског свијета, створило је отпор и Републику Српску:

„Онда се враћамо за ту 1941. и кажемо не може тако, да се то понови. Показали смо отпор, дигли свој глас, самоорганизовали смо се и направили Републику и бранили је пушком и крвљу“

На питање водитељке Гордане Јанићијевић како дође човјек у ситуацију да пуца на другога:

„У једном тренутку вам погине друг који је одрастао поред вас. Онда видите крв и свјесни сте да је погинуо. Ко га је убио? Ови са друге стране. Ако они крену пут нас, онда и ми пуцамо, и вјероватно убијамо, и тако настаје сукоб“.

„Из неког правца, рецимо правца Игмана, чујете непознате крике и урлике. И двјеста њих каже ‘Алаху екбер’. Размишљате гдје сте. Је ли то иста та олимпијска планина и ко су они који се чују? Јесу ли то наше комшије?“, одговорио је на питање како су сазнали да су дошли муџахедини на фронтове у БиХ, којима су се локални муслимани повиновали, јер су били доминантни. Закључио је да су они данас велики проблем аутохтоних муслимана који живе у БиХ.

О несталим и убијеним Србима и чишћењу Сарајева од српског становништва, када су нестајале цијеле породице, па данас нема коме ни да се врати имовина, која онда припадне локалној заједници или некој институцији, гост Националне телевизије је рекао:

„Велики број наших доктора, професора и других људи је нестало у Сарајеву, не зна им се гроб. Постоји велики број приватних логора… А то је онда оно безвлашће рата када улица, локални мафијаши, кабадахије и криминалци преузимају и праве своје јединице и тероришу чак и свој народ, а Србима узимају имовину и убијају их. Практично дође неко и каже вам да је то сад његово, и ви нестанете“.

Објаснио је структуру и функцију институције Дома народа, у чијој су структури пет Срба, пет Хрвата и пет Бошњака, које бирају Скупштине ентитета БиХ:

„У принципу за све смо криви ми Срби. Јер све оно, или већину одлука које је донио високи представник, је прошло кроз Представнички дом и Дом народа. И ми смо се данас сјетили да то вратимо“.

„У задњих 15 година Република Српска није пренијела ни једну надлежност, што је веома позитивно. Раније јесте, и то смо правдали да је захтјев високог представника. Хајде да ми не будемо сами себи криви, нека дође ко год хоће на ту позицију високог представника. Нама недостаје бољи образовни систем, боља здравствена заштита, већа примања, Закон о поријеклу имовине свих политичара од 1992. године, инвестиције…А за то нам треба мир и сарадња. Није нико луд да уложи милион у БиХ, јер кад погледа дневник дјелује да ће се сваки час запуцати. Данас политичари егзистирају на страху који шире према својим грађанима. А од тог страха нема ништа“, Дарко Бабаљ је појаснио и своје виђење улоге високог представника у БиХ.

Странка чији је заступник у Скупштини је опозициона, па је критиковао укупну власт у Републици Српској, и саму странку СДС:

„СДС има обавезу да ради свакодневно за интересе грађана РС, и да врати кључеве куће која је направљена и зове се Република Српска, јер су кључеви те куће данас код Милорада Додика. Грађани имају права да буду љути на СДС, јер није најбоље, најжустрије и активније се бавила да врати те кључеве. Схватили смо да људи који су били у СДС нису били достојни функција које су добили“.

„Ја сам једино од предсједника Александра Вучића, као грађанин и посланик осјетио осјећај бриге мајкe за дијете према РС, јер је Влада Србије помогла Источном Сарајеву да направи трг, школу, болницу и слично. Од ових претходних предсједника, ја то нисам осјетио. Треба рећи поштено“, из угла борца за постојање РС и политичара, осврнуо се на однос предсједника Србије од деведесетих до данас.

На крају је Дарко Бабаљ описао Источно Сарајево данас и изразио задовољство што ће и његова дјеца остати да живе у њему:

„Источно Сарајево је један живи град, који је атрактиван, занимљив, то је град свијетао примјер пораста природног прираштаја, град који расте и развија се, град са огромном перспективом. То је град који је задужио многе људе који треба да му дају подршку“.

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: