Српска слава на Унесковој листи

Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеско богатији је за српску породичну славу и то је прво културно добро из Србије уписано на ту листу, саопштило је Министарство културе и информисања.

Одлуку о упису српског обичаја породичне славе на листу нематеријалне културне баштине Унеско донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа, на редовној седници одржаној у Паризу.

Помоцхница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан рекла је да је упис на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска од великог значаја за српску културу.

„Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији“, рекла је Мунтеан.

Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу.

За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања, а породичну славу номиновао је за упис на Унескову листу Етнографски музеј у Београду.

Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под назвом слава, или крсно име, обликован у српској средњовековној држави.

„Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општем друштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе“, истакао је Стојановић.

Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва.

Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.

Србија је предложила и коло за упис на Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа, које је на разматрању за упис 2015. године. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: