Српске побожне лирске песме: Путовала Огњена Марија…

Избор: Милица Краљ

 

Путовала Огњена Марија,

Сретао ју Свети Пантелија:

„Куд путујеш, Огњена Марија?“

„Не питај ме Свети Пантелија:

Орачи ме плугом заораше,

Младе снаше трлицом сатраше,

А девојке иглом избодоше!“

„Врат се натраг, Огњена Марија!

Тежаку ће волови угинути!
Младој снаши чедо уморити!

Девојци ће и Бог опростити,

Јер девојка до три рува ради:
Прво руво –оцу и матери,

Друго руво – брату и сестрици,

Треће руво – себи и драгоме!“

*

 МОЛИТВА

 

Спаси, Боже Господе,

Спаси, Боже, душице,

На престолу Христовом,

Гдино Божиј анђели

Литургију појају,

Божје слово слушају.

Кажите нам стазице

До те свете водице,

Да оперем ручице,

Да се машим рамена

Криста Бога рањена!

 

 

 

*

ШТА ДА ЧИНИ, КО МИСЛИ БОЖИЈ БИТИ

 

О човече праведниче!

Један Божиј службениче!

Ако мислиш божиј бити

Чини добро за живота,

Поштуј брата старијега,

И тебе ће млађи твоји;

У добру се не понеси,

А у злу  се не поништи,

Не туђи се, не лакоми;

Јер, човече, праведниче,

Кад човека самрт нађе,

Ништа с` собом не понесе,

Већ скрштене беле руке

И праведна дела своја,

Што за Бога уделите

И за душу намените,

Еда би вам добро било

Овог света и онога.

 

*

 

ПУТОВАЊЕ СУНЦА

 

Јарко сунце на пут полазаше,

За њим мила мајка пристајаше:

„Јарко сунце! Куд ћеш на конаке?

Ко ће теби вечерицу дати?
Ко ће теби ложницу стерати?…

Ко ће тебе рано пробудити,

Да огријеш земљу и градове,

А и ону многу сиротињу,

Голу босу и неопасану?“

У Бога ћу бити на конаку ;

Божја Мати вечерицу дати,

Божја Мати ложницу стерати,

Божја Мати рано пробудити,

Да огријем земљу и градове.

А и ону многу сиротињу

Голу, босу и неопасану!“

 

*

САБРА СЕ САБОР ГОЛЕМИ

 

Сабор се сабра големи

На тоје поље широко,

Под тоје дрво високо,

Крај њега седи Илија,

До њега сестра Марија,

У руке држи Ристоса,

Духнуше вихри ветрови

И однесоше Ристоса!
Поче Марија да плаче.

Брат је Илија тешаше:

„Не плачи, сестро Марија!

Ујахни коња крилата,

Па стигни сина Ристоса!“

 

*

НАЈВЕЋИ ГРИЈЕСИ

 

Расло дрво сред раја

Племенита дафина,

Племенито родила,

Златне гране спустила,

Лишће јој је сребрно;

Под њом света постеља,

Сваког цвета настрта,

Понајвише босиљка

И румене ружице;

На њој светац почива,

Свети отац Никола,

К њем долази Илија

Мироносна војвода,

Па беседи Илија

Мироносна војвода:

„Та устани Никола!

Да идемо у гору,

Да правимо корабе,

Да возимо душице

С овог света на оанај!“

Ал беседи Никола:

„Окандер се, Илија

Мироносна војводо!

Данас јесте недеља,

У њој се ништа не деља.

Већ се крсти и венча,

Русе косе чешљају,

Бело лице умива!“

Опет вели Илија,

Мироносна војвода:

„Устај, горе, Никола!

Да идемо у гору,

Да правимо корабе.“

Ал устаде Никола,

Отшеташе у гору,

Направише корабе,

Превезоше душице,

С овог света на онај.

А три душе не могу:

Једна душа грешна је:

Кума на суд водила,

Друга душа грешна је:

С комшијом се мрзела,

Трећа душа грешна је

Девојку је кудила!

 

            (Избор: Милица Краљ)

 

 

 

 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: