Српски бизнисмени прискочили у помоћ: Нуде хотеле, купују респираторе, шаљу робу и новац, а неки хране цијеле клинике

Многи српски бизнисмени, али и мали привредници прискочили су држави у помоћ. Неки уступају хотеле, други нуде новац за респираторе, шаљу помоћ у новцу и намирницама за најугроженије.

Међу првима који су подршку понудили су Миодраг Костић, председник „МК групе““, али и Мирослав Мишковић, председник „Делта холдинга“, Мирољуб Алексић, предсједник „Алко групе“, Андреј Јовановић испред „Имлека“ и Директне банке, али и многи други.

Компанија „Делта“ даје оброке за медицинаре клинике „Драгиша Мишовић“, и за Инфективну и Пулмолошку клинику у КЦС до краја ванредног стања. Донацијом од скоро шест милиона динара Институту за вирусологију „Торлак“, „МК група“ је прва компанија која је упутила новчану помоћ, а и њихова АИК банка је обезбедила скоро 28 милиона динара за набавку 10 респиратора. Уступили су и хотел у Новом Саду.

Комапија „ПИК Бечеј“ је Општини Бечеј уплатила новац за набавку медицинске опреме и хуманитарне пакете. Хотел „Шератон“ у Новом Саду је донирао и доставио храну Дечијој боници у Новом Саду.

– Понудили смо хотел „Мастер“ у Новом Саду – казао је Мирољуб Алексић, предсједник „Алко групе“. – Дали смо и помоћ у роби за прављење пакета помоћи пензионерима у Београду.

Директна банка и „Имлек“, чији је власник и сувласник Андреј Јовановић, дали су новац за набавку 10 респиратора. Компанија „Мона“ уступила је држави све своје хотеле у Београду, на Златибору и Јавору. Уз то, фабрике ове домаће компаније сада само шију маске за здравствене раднике.

И власник ХТД „Шумарице“ Миленко Марјановић понудио је држави на располагање два хотела, „Зеленгора“ и „Шумарице“, са укупно 150 соба, за смештај медицинског особља и болесника који нису заражени вирусом корона.

Александар Вучић јавно се захвалио донаторима, а у „Максими“ из Лучана, кажу да су остали затечени када их је председник поменуо.

– Уплатили смо три милиона динара на намјенски рачун за куповину респиратора, то нам је био једини циљ, и ништа више. Ипак, када смо сутрадан чули да се јављају многе фирме да помогну, јер смо послужили као примјер, било нам је драго – кажу власници породичне фирме – браћа Срђан и Душан Јанковић. – Желели смо да све то прође без икакве медијске буке.

Душанова супруга Марија Тајсић сматра да у овом тренутку не треба ни питати да ли некоме треба помоћ, већ треба да свако уради колико може.

– Сигурна сам да старијем комшији сигурно треба хљеб, зато му оставите на брави од улазних врата, не питајте да ли му треба, сигурно је да му треба – рекла нам је Марија. – Нама је добављач из Краљева, који годинама шије за нас радна одијела, послао 200 заштитних маски и није тражио да му платимо. О томе причам…

„Максима“, поред 205 запослених у Лучанима, има и троје радника у Хрватској. Погодила их је и страхота које су њихове колеге преживјеле услед стравичног земљотреса који је погодио Загреб.

– Поручили смо им да направе попис шта треба донирати за обнову појединих зграда. Тако смо одлучили да у Хрватску пошаљемо шлепер материјала, са око 24 тона робе – казала нам је Марија. – Данас се много користе ријечи друштвено одговорна фирма, а, нажалост, више је користе демагози, а мање они људи од дјела.

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: