Српски економски раст ослоњен на Берлин и Пекинг

Могуће је дуго балансирати између Истока и Запада, веома је значајно то што се нисмо сврстали ни на једну страну, а земља је стабилна, што је важно за сваког инвеститора, каже Стевица Деђански.

И на Исток и на Запад. Овим речима могла би се описати не само спољна већ и економска политика коју Србија води у последњих неколико година. То је недавно поново потврдио председник Александар Вучић, поручујући да су из корона кризе Немачка и Кина излазе као две највеће силе у успону. А чињеница је да наша земља и са Пекингом и са Берлином последњих година гаји веома тесне односе. Ове две земље су и највећи инвеститори у Србији. Сарадња с Немачком пре десетак дана још је једном крунисана, и то отварањем фабрике „Континентал” у Новом Саду, у којој ће се производити напредни електронски системи за управљање возилима.

По вредности улагања Немачка је на првом месту када су у питању страни инвеститори, подаци су Развојне агенције Србије. У стопу је прати Кина, у коју је српски извоз последњих година повећан за чак 15 пута. А током недавне посете Немачкој министар спољних послова Никола Селаковић навео је да трговинска размена између наше две земље износи 5,3 милијарде евра, уз уверење да ће моћи да буде и виша. Такође, у компанијама немачких улагача у Србији ради 67.000 људи, а циљ је, каже, да се дође до бројке од 100.000.

Иначе, Србија је прошле године имала прилив директних страних инвестиција у износу од 2,9 милијарди евра нето, што је више него све земље региона заједно. Иако поједини западњаци често шаљу отровне стрелице ка нашој власти због улагања Русије и Кине, инвестиције западних земаља и те како су присутне. По броју покренутих пројеката наш највећи инвеститор је Италија, затим следи Немачка, па Сједињене Америчке Државе, Француска и Кина. Русија је такође један од највећих страних инвеститора у Србији са преко четири милијарде долара. Српски извоз у Русију за првих десет месеци 2020. износио је 750 милиона долара, а увоз 1,3 милијарде долара.

На наше питање да ли је могуће балансирати још дуго између Истока и Запада, Стевица Деђански из Центра за развој међународне сарадње одговара потврдно, наводећи да Србија у последњих пет-шест година води исправну спољну и економску политику. Деђански сматра да је веома значајно то што се нисмо сврстали ни на једну страну, па зато у Србију улажу и компаније из Немачке, као и из Русије и Кине. Захваљујући страним инвестицијама, додаје, отворено је више стотина хиљада нових радних места, кредитни рејтинг Србије расте, као и стандард. Спроводе се инфраструктурни пројекти, гради се гасовод, а земља је стабилна, што је значајно за сваког инвеститора. „Странци не улажу из љубави према нашој земљи или према нашем народу, у бизнису тога нема. Зато је неопходно обезбедити што привлачнију климу за пословање и подстицаје за улагање. Будући да имамо енергетску стабилност захваљујући улагањима Русије, Србија и даље задржава стабилност упркос кризи која је захватила цео свет”, речи су Деђанског.

Због субвенција страним инвеститорима веома често се чују критике на рачун државе Србије, али наши саговорници напомињу да подршку државе имају и домаћи инвеститори. „Стране компаније улажу свој капитал тамо где су им понуђени најбољи услови за пословање. Наш је интерес да имамо нова радна места, да се плаћају порези и доприноси за раднике, а донације и субвенције враћамо кроз порез, а уједно увећавамо наш извоз, БДП и запосленост”, поручује Деђански.

Он додаје да су немачка улагања веома значајна и да је захваљујући њима десетине хиљада људи добило посао, али не смемо да заборавимо значај Кине, која је преузела управљање РТБ „Бор”, Железаром „Смедерево”, градњу железничке и саобраћајне инфраструктуре у Србији. Реч је о стратешким пројектима и улагањима у предузећа с чијим проблемима држава деценијама није успевала да се избори. Такође, председник Вучић је најавио да од средине октобра почиње производња вакцине кинеског „Синофарма” у Србији, захваљујући споразуму с Кином и Уједињеним Арапским Емиратима. Тако ће се у нашој земљи производити две врсте вакцина, јер од маја почиње и дуго најављивана производња руске вакцине „спутњик В”.

Све ово потврђује да је Балкан одувек био привлачно место за најмоћније светске силе, а због нестабилне политичке ситуације остао је неискоришћен ресурс када су у питању стране инвестиције. Аналитичар Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност подсећа да се, на нашем простору, укрштају економско-политички интереси најмоћнијих центара у свету. Балканске земље би ту прилику требало да искористе и ускладе је са сопственим интересима. „Ту су политички, економски и војни интереси ЕУ и САД који се желе одржати. С друге стране су Кина и Русија. Сједињене Америчке Државе попреко гледају на сарадњу Европске уније, па тако и Србије, с Русијом и Кином”, додаје Карановић.

Ипак, он сматра да је Европљанима ова сарадња веома потребна и подсећа на план Шарла де Гола о Европи од Владивостока до Атлантика. У складу с тим Русија би Европи нудила енергенте, а заузврат би добијала технолошке производе. Ипак, овакав план коси се с америчким интересима који стално проналазе разлоге за притиске на Москву.

Такође, америчка администрација није била одушевљена ни склапањем Свеобухватног споразума о улагањима (ЦАИ), који су потписале Европска унија и Кине крајем прошле године, а након седмогодишњих преговора. Дугогодишњи дописник из Кине и уредник у агенцији Танјуг Борислав Коркоделовић подсећа да је тако Кина постала највећи спољнотрговински партнер Европске уније, упркос противљењу САД. Још пре пандемије, како додаје, дневна трговинска размена ЕУ и Кине износила је милијарду долара, а сада ће ове цифре сигурно бити веће. Наш саговорник напомиње да би ова чињеница могла да буде аргумент којим се Србија може бранити од притисака Запада због све већих кинеских инвестиција. Ова земља постала је и трећи највећи спољнотрговински партнер Србије.

Иначе, укупна робна размена између Кине и Србије прошле године износила је 2,12 милијарди долара. Извоз из Кине у Србију скочио је за 57,3 одсто и вредео је 1,62 милијарде долара. Истовремено, Србија је у Кину извезла робу вредну 500 милиона долара, што је за 38 одсто више него претходних година. Томе је значајно допринео и увоз медицинских средстава која се користе током борбе против пандемије вируса корона. Реч је о званичним подацима НР Кине, каже Коркоделовић, а они се доста разликују од наших јер Привредна комора Србије у кинеске производе убраја све који су увезени из Кине, а Кинези само производе искључиво кинеских фирми.

„Кина улази у огроман процес развоја, почиње петнаестогодишњи период до 2035, када би требало да постане модерно социјалистичко друштво. Свака сарадња с њима је инвестиција у будућност. Иде нам у прилог што се отварају према земљама централне и источне Европе и према пољопривредној производњи. То би могла да буде велика шанса за нас”, каже Коркоделовић. Додаје да је на сајмовима у Кини причао с нашим произвођачима који су поручили да не би требало да се оптерећујемо величином кинеског тржишта јер Кина има највећу средњу класу на свету која обухвата између 400 и 700 милиона људи и која постаје све богатија.

Довољно је да наши производи, како додаје, буду заступљени у једном од великих кинеских продајних ланаца. Он подсећа и да Кина све више улаже у развој високих технологија, производа намењених екологији и заштити животне средине и медицине. То су, како каже, још три подручја која су најзначајнија за успостављање још чвршће сарадње с кинеским партнерима.

„Често се чују критике јер Србија узима кинеске кредите који имају већу камату, а тако се задуженост наше земље увећава. Међутим, Србија још није на листи земаља које су оптерећене дуговима, па те кредите можемо користити док год можемо да их отплаћујемо. Поготово јер кинески пројекти имају трајнију употребну вредност. Њима увећавамо своје транспортне и производне капацитете, а управо то нам је и потребно”, поручује Коркоделовић.

Коркоделовић: Западне дипломате буниле се и због Пупиновог моста

Још за време градње Пупиновог моста 2014. године, подсећа Борислав Коркоделовић, западне дипломате су се буниле због прилива кинеског капитала у Србију. Ипак, додаје да Европска унија не може да обезбеди довољно инвестиција чак ни за земље чланице па и њихова велика улагања долазе с Далеког и Блиског истока. Због свега побројаног не бисмо смели да подлегнемо притисцима Запада када је у питању сарадња с Русијом и Кином јер је притисак на Србију још један пример употребе двоструких аршина.

Карановић: ЕУ и трансатлантска солидарност подбацили током пандемије

Огњен Карановић из Центра за друштвену стабилност каже да је питање вакцинације кинеским цепивом веома добро расветлило однос политике, геополитике и проблеме људи у данашњем свету. На један дехуманизован начин смо видели какав однос имају поједине силе према сопственим интересима, а какав према интересима целог човечанства. Сведоци смо и чињенице колико су подбацили Европска унија и трансатлантска солидарност.

„Западна Европа се гуши у пандемији и вапи за спасом из САД, али њега нема. С друге стране, Бајден је рекао да ће сви Американци добити вакцину до краја маја и након тога ће ЕУ моћи да очекује помоћ Америке. А усред свега тога слушамо критике на рачун Србије, која је апсолутни лидер по броју вакцинисаних и Запад нам спочитава што користимо кинеске и руске вакцине”, каже Карановић, наводећи да за нас питање здравља није питање геополитике и да се на овом примеру најбоље види колико је значајно одржавати неутралну позицију у потпуно поларизованом свету.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: