Српски херој и легенда: Живко Кораћ – ратовао против Хрватске и 5 година послије „Олује”

Живко Кораћ остаће уписан у историју као последњи униформисани војник Српске Војске Крајине, који је пружао отпор хрватским окупаторима и пет година након злочиначке акције „Олуја“.

Кораћ није хтио да се повуче са колоном избјеглица 1995. у хрватској агресорској операцији “Олуја“, већ је узео оружије и одметнуо се у шуме гдје је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година!

Живко Кораћ је рођен 29.10.1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих вјерника, због православне свијести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама.

Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави, али и одличног сналажења и познавања терена на простору Баније. Током рата је био и два пута рањаван, на Бенковцу и у операцији “Коридор“.

Августа 1995. Хрватска покреће операцију “Олуја“ са којом уз помоћ трагичне издаје са српске стране, успјева да протјера српско становништво и почини масовне злочине.

Током повлачења српских избјеглица, Живко је својој породици рекао: “Ви идите, а ја не дам своју кућу и своју земљу“.

Након тога Живко одлази код своје бaкe у Велики Шушњар гдје се скрива кратко вријеме, ту убрзо убија хрватског војника који је често долазио у то већ опљачкано и протјерано српско село. Послије тога Живко облачи униформу Српске војске Крајине узима наоружање и одлази у шуме.

Хрватска власт организује потјеру за како они наводе “одбјеглим четником“ ту се укључује полиција и војска Хрватске, те им се придружују и ловци из ловачког друштва “Фазан“ који под маском лова на дивље звијери увелико учествују у потјери. Поред великог броја наоружаних људи ту су још укључени пси трагачи и хеликоптери. Живко Кораћ је једину предност имао у томе што је Банију знао као свој џеп.

Током хајдуковања Живко је ликвидирао још троје Хрвата како би избјегао откривање, међу њима био је и један ловац који је кренуо да ухвати ту “дивљу звијерку“, јер је новчана награда била јако примамњива. Живко никад није терорисао народ, а могао је да је хтио, такође је могао прећи преко Уне на територију Републике Српске, али није, јер му је родна груда била светиња.

На Српску нову годину 14. јануара 2001. кад је планина била без лишћа, Кораћа коначно успјевају да опколе, тај дан је борба са Живком трајала 2 сата, јер је Кораћ пружао отпор бацајући бомбе на хрватске полицајце.

Видјевши да се нашао у безизлазној ситуацији и без помишљања на предају, Живко је активирао бомбу и ставио себи на прса.

Кад су се хрватски полицајци коначно усудили да приђу мртвом тијелу Кораћа, видјели су на њему униформу Српске војске Крајине која им је након 5 година још једанпут запрскосила на Банији.

Живко је иза себе оставио сина и кћерку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: