Српски јавни дјелатници, међу њима и професор Стаматовић – идеална „ловина“ за Далиборку Уљаревић и њену НВО

Далиборка Уљаревић и њена НВО Црногорка грађанска иницијатива (ЦГО) већ дужи низ година појављују се пред црногорском јавношћу као тужитељи и денунцијанти лица углавном српске националности. Ако то и није случај, онда као наводни истражитељи прогоне и понеког ко је, по њиховом мишљењу, Србима учинио какво добро дјело. Оваквих њихових напада није био поштеђен ни Универзитет Црне Горе (УЦГ) и на њему, наравно, академски грађани српске националности.

Тако је на ред дошао и професор историје на Филозофском факултету у Никшићу, Александар Стаматовић, и то већ други пут у непуних годину дана. Сада се на удару нашао због наводног плагијеризма и дупло издатог научног рада.

Уљаревићку је чињеница да још прошле године Етички одбор УЦГ није осудио професора Стаматовића толико разјарила да и даље насрће у покушају да он по сваку цијену буде окривљен.

Проста шема медијске харанге против Срба

Присјетимо се неколико случајева у којима су директорица Уљаревић и њена НВО, а по општем контексту дјеловања према Србима, покушали да у јавности створе слику о некаквој њиховој кривици.

Гласање представнице владајуће већине у Парламентарној Скупштини Савјета Европе (ПССЕ) Маје Вукићевић против чланства Косова* у тој организацији било је довољно да она буде опсервирана и таргетира као преступник. Није боље прошао ни бивши министар правде Марко Ковач коме су „истраживали“ Орден српске заставе другога реда и његов однос према Српској православној цркви. А, можда, најбољи примјер делања ове НВО је медијски атак Далиборке Уљаревић и денунцирање професорице УЦГ и бивше министарке Весне Братић због времена и начина на који је добила црногорско држављанство. У врло простој шеми оваквих случајева има на претек, а посеже се за медијском харангом како би се извршио притисак на државне органе да се одређена лица оглашавају кривим.

„Са друге стране лица која јавно пљују и вријеђају људе проглашавају се невинима, а њихово пљување по особама стваралачком слободом. Ту су двије дежурне теме стигматизације, наводни сексизам и плагијеризам, јер се не може изаћи отворено са позивањем на националну дискриминацију“, рекао је овим поводом, у изјави за ИН4С, професор Стаматовић.

Као експонирани јавни српски дјелатник идеална сам „ловина“ за ову НВО

Као паралелу његовом „случају“ професор Стаматовић јавно пита зашто Уљаревићка и њена НВО нису покренули причу о поступку за одузимање звања редовног професора др Живку Андријашевићу, ако се зна да је правоснажно осуђен за плагијат пред Етичким одбором УЦГ. Тврди да су се тиме стекли сви услови за покретање поступка.

„Дакле, ради се селективно. Јасно је да сам као експонирани српски јавни дјелатник идеална „ловина“ за ову НВО. Стога јавно и врло једноставно генеративно позивам ректорски колегијум и Управни одбор УЦГ, да већ једном кажу ко је шеф на УЦГ, да ли Уљаревићка и њена НВО, или легитимни органи и овлаштена лица на УЦГ?!“, саопштава професор Стаматовић и додаје:

„Испада да Универзитет Црне Горе преко својих органа нема капацитета да се бави одређеним случајевима и пратећим аномалијама, него то треба да за њих ради нека НВО са крајње сумњивим начином финансирања и критеријумима за оцјењивање нечијег академског рада.“

„Ако неће да се изјасне и ослободе нас овог прљавог насиља, нама Србима на УЦГ остаје да се самоорганизујемо и покренемо акцију наше јавне заштите. Питам јавно ко је након мене сљедећа мета Уљаревићке?“, каже Стаматовић.

Очигледно је да упослење професора Стаматовића на Филозофском факултету УЦГ одређене структуре старог режима, унутар и ван универзитета, доживљавају као неку врсту личног пораза, а читаве наслаге те мреже своје су академске каријере прије 30. августа оствариле на пљувању и негирању свега што је српско у Црној Гори. Без тога тих каријера не би било.

Професор Стаматовић сматра да је ово, у непуних годину дана друго по реду тзв. утужење, бацање димне бомбе за процес који се тренутно одвија на УЦГ.

Како каже, ради се о продужењу уговора једном колеги са његовог студијског одсјека, који је прије пет година примљен за доцента без икаквих референци за ту област, на силеџијски начин притиском старог режима и на општу саблазан катедри за историју у региону.

„Покретањем хајке на мене по други пут, за мој наводни плагијеризам жели се скренути пажња са операције пријема која се изводи. У другом случају ради се такође о класичном силовању науке и намјери да се докторира на бази плагирања и лажног приказивања података“, закључио је професор Стаматовић.

Ешалон стално гледа шта је Александар Стаматовић рекао и објавио

У вези са наводним плагирањем два чланка и најновијег покушаја доказивања његовог наводног плагијеризма професор Стаматовић каже да је чланак послат једном референтном бугарском часопису још у априлу 2021. године и то док је већ увелико радио на Универзитету у Источном Сарајеву и није имао никакве везе са УЦГ.

„Чланак у било ком смислу није приказан за моју библиографију на УЦГ. У вези са њим није добијена никаква новчана или универзитетска награда. На основу овог чланка није остварен било какав избор у моје звање. На њему је афилијација Универзитета у Источном Сарајеву и мој тадашњи одговарајући службени мејл“, појашњава професор Стаматовић и додаје да се више пута обраћао, у наредне двије године, уредништву тог часописа.

„Нијесам добијао било какав одговор о статусу мог чланка. Када сам у априлу 2023. године прешао на УЦГ, одјавио сам и службени мејл, тако да више нијесам могао имати комуникацију са наведеним часописом што је лако доказиво. С обзиром да више нијесам имао никакву могућност комуникације са бугарским часописом, чланак сам понудио другом референтном часопису у Румунији да би био објављен у последњем броју за 2023. годину. Тек накнадно сам сазнао да је иста верзија чланка објављена неколико мјесеци касније у бугарском часопису након румунског. Сво епохално откриће око мог наводног плагијеризма своди се на то да су један историчар и један политиколог објавили у истом броју бугарског часописа у коауторству чланак. Оба припадају структурама старог режима. Наравно, читав тај ешалон стално гледа шта је Александар Стаматовић рекао и објавио. Отуда то епохално откриће плагијеризма.“

Иначе, за Уљаревићкин дипломски рад из 2004. године, под насловом „Значај и улога толеранције у друштву“, утвђен је велики проценат плагираног садржаја, о чему је ИН4С и писао у ранијем периоду.

Читајте ЈОШ:

Медијска мрежа Антидот: Далиборка Уљаревић плагирала дипломски рад

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: