Српски језик је жртва идеолошке цензуре

Родно осетљив језик, чије је коришћење предвиђено Законом о родној равноправности, „може успешно да се примењује једино помоћу идеолошког српа и чекића из најстрашнијих времена идеолошких тортура“, сматра председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић, а преносе „Вечерње новости“.

По његовом мишљењу, овај закон заправо озакоњује неравноправности и дискриминацију грађана, деликт мишљења, насиље над српским језиком, разарање српске културе, српског културног обрасца, а донесен је уз арогантно игнорисање језичке струке и аргументовано објашњавање зашто није прихватљив нити потребан у том виду.

Танасић је упитао и да ли је Скупштина Србије, када је усвајала поменути закон, радила у складу са дужности да штити српске националне интересе?

Ово је тек једна од реакција на јучерашњи скуп „Друштвени дијалог – како до родно осетљивог језика“, који је одржан у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а на који није био позван нико с матичних србистичких катедри или из институција које се баве проучавањем српског језика као што су Марица српска, Одбор за стандардизацију српског језика и сл.

Проф. др Милош Ковачевић рекао је да је за србисте било предвиђено да на скупу буду у улози посматрача: „Нама је било намењено да слушамо шта о србистици мисле они који су српски језик последњи пут учили у основној школи.“

На скупу је најављена стриктна примена родно осетљивог језика од јуна 2024. године. Министар ресорног министарства Томислав Жигманов подсетио је да ће од тог датума све институције у области образовања, науке и администрације бити у обавези да примењују родно осетљив језик.

То значи, између осталог, и да ће уџбеници, наставни материјал, сва документа, дипломе, радна места, звања, занимања и сл. морати да се пишу на родно осетљивом језику.

Професорка Душка Кликовац, која је на скупу била у име Универзитета у Београду, истакла је да је ово први пут у Србији да се начин изражавања законски прописује и то под претњом новчаном казном.

„Није нам познато да се негде таква употреба језика законски прописује, а не препоручује. Правилник Европског парламента каже да се употреба родно осетљивог језика препоручује, али да се не наруши структура датог језика, мора се уважавати став сваког појединца о томе како жели да се декларише“, појаснила је професорка.

„Наша свест ни здрав разум не дозвољавају нам да се сложимо са употребом родно осетљивог језика. Он је створен под утицајем политике и идеологије, што је забрањено Законом о употреби српског језика и ћириличног писма, па за његову употребу постоје и правне запреке“, закључио је за „Вечерње новости“ проф. др Виктор Савић, виши научни сарадник који је на поменутом скупу присуствовао у име САНУ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: