Српски комунисти уништили Србију још 1944: Добривоје Видић опростио Хрватима

Припремио: Иван Милошевић

Одмах по ослобођењу Београда, када је отворен Сремски фронт, на који је послата српска младеж, почетком новембра 1944. године, у Коларчевој задужбини је почео скуп  Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије ( АСНОС), који је, по мишљењу Пера Симића, познатог Титовог биографа, одредио судбину будуће Србије. О томе је Симић писао у фељтонима које је објавила београдса штампа.

–За разлику, рецимо, од Хрвата, где су учествовали представници Хрватске сељачке странке и других политичких партија, на овом четвородневном заседању били су присутни само „политички пробрани и обрађени делегати. Десет минута пошто су делегати заузели своја места, у Коларчеву задужбину ушао је Броз са својом свитом. Дворана се пролама од овација, поклича и тапшања. Он се упутио ка великој кожној фотељи у првом реду, која се и изгледом и величином упадљиво издвајала од обичних тапацираних столица с металним наслоном за руке, у које су се сместили сви други гости и делегати АСНОС.

Са његове десне стране седа председник АВНОЈ др Иван Рибар, а са леве председник југословенске краљевске владе др Иван Шубашић. Титово излагање, које је трајало само пет минута, делегати су дванаест пута прекидали клицањем и бурним и дуготрајним аплаузима.

Комунистима Хрватске обећано је да ће Србија „уложити све своје снаге за ослобођење свих хрватских крајева, исто онако као и Хрватска“… И Словенцима АСНОС поручује да ће се српски народ, раме уз раме са својом словеначком браћом, борити за коначно ослобођење читаве словеначке земље, за словеначко приморје, за Корушку.

Чачански студент Добривоје Видић, који ће пред крај Титовог живота догурати и до председника Србије, опростио је усташама геноцид над Србима из Хрватске, Босне и Херцеговине и источног Срема:

– Шест стотина педесет хиљада стрељаних Срба у Босни и Херцеговини, то је дуг који је српски народ платио за злочиначку политику београдских властодржаца!

Хрватску је у Коларцу заступао Титов стари партијски друг Андрија Хебранг, за кога геноцид над Србима, у коме су усташе убиле готово сваког петог Србина у Хрватској и Босни и Херцеговини, није представљао никакав посебан проблем:

– Спријечили смо усташке планове о покољу Срба!

Месец дана пре доласка на АСНОС Тито је на Кардељев предлог Андрију Хебранга сменио с функције секретара ЦК КП Хрватске због „националистичког застрањивања према Србима“. Није се дао ни делегат из Трстеника, кога ће тридесетак година касније српски националисти прогласити „оцем нације“.

– Ово је свакако најважнији датум у нашој историји!

Црногорац Митар Бакић рекао је да су Срби и Црногорци два рођена брата, али да Црногорци сада постају посебан народ, а Војвођанин Јован Веселинов саопштио је да се народ у Војводини изјаснио за аутономију у оквиру једне федералне јединице, а да њен словенски народ жели да буде „у што бољим односима са браћом Србијанцима, са слободном демократском Србијом“.

Представу којом је рециклирана целокупна новија историја Србије, оверио је Едвард Кардељ, а један професор Београдског универзитета, препоручујући се новим властима, рекао је:

– Србија је главни стуб реакције на Балкану и у читавој Европи!

Печат овом скупу дао је један од најближих Титових сарадника, Сретен Жујовић.

– Ми први пут у историји стварамо своју рођену, вољену земљу!  Никад Србија није била Србија српског народа као што је данас! Србија је дошла на власт тек кад је и Србин посумњао у српско име!

Скупштина је посебно захвалила и Стаљину и Титу. Стаљину за „срећну будућност“, а Титу је у његовом присуству послат телеграм у коме је речено да је постао најбољи син нашег народа.

На скупу на коме је усташама опроштен геноцид над Србима, и на коме је Србија први пут постала „рођена, вољена земља“ српског народа тек кад су српски комунисти „посумњали у српско име“, Косово и Метохија и Санџак нису ни поменути.

Агенти седме управе совјетске војне обавештајне службе из Коларчеве задужбине су своје претпостављене у Москви обавестили да је Скупштина прошла у знаку великог елана. На учеснике АСНОС, саопштавају, лош утисак оставиле су речи генерала Сретена Жујовића, да су Срби за време рата поднели мање жртава од других народа Југославије, јер је у том рату Срба погинуло више него припадника свих других југословенских народа и етничких група заједно„.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: