Српски модернизам у Љубљани

Пише: Тијана Палковљевић Бугарски

Сарадња Галерије Матице српске из Новог Сада са Народном галеријом Словеније из Љубљане траје већ дуже од деценије у различитим областима музејског деловања као што су размена знања и добрих пракси у области музејске едукације и конзервације уметничких дела, те смо на тако успостављеним темељима професионалног поверења одлучили да у актуелном тренутку сарадњу унапредимо кроз размену изложби из наших колекција.

Галерије је на позив директорке др Барбаре Јаки специјално за простор Народне галерије приредила изложбу која се надовезује на недавно одржану „Хрватски модернизам из колекције Вугринецˮ.

У сарадњи са колегом др Андрејом Смрекаром и читавим тимом стручњака Народне галерије, уз њихов „поглед са стране”, заједнички смо створили изложбу „Српски модернизам 1880–1950. из колекције Галерије Матице српске” која обухвата 86 уметничких дела – 75 слика, седам скулптура и четири графике.

Кроз дела 37 аутора представљен је пут од реалистичких опредељења насталих под утицајем уметничких академија у Бечу и Минхену до окретања ка модернизмима 20. века услед одласка наших уметника на школовање и њихових боравака у Прагу, Будимпешти и коначно Паризу као центру уметничких идеја 20. века.

Стога, изложба указује на развојни пут српске ликовне уметности од идеја реализма, импресионизма и симболизма до актуелних експресионистичких и интимистичких израза исказаних кроз религиозне и историјске композиције али и теме портрета, пејзажа, акта и ентеријера.

Уз најпознатије и најрепрезентативније уметнике попут Уроша Предића, Паје Јовановића, Стеве Алексића, Ивана Табаковића, Надежде Петровић, Петра Добровића, Саве Шумановића, Милана Коњовића и Петра Лубарде са којим се хронолошки и завршава поставка, изложена су и дела можда јавности мање познатих сликара који су својом делатношћу оставили траг у историји српске уметности али и колекцији Галерије Матице српске.

Посебан акценат стављен ја на стваралаштво женских аутора: Надежде Петровић, Данице Јовановић, Ане Маринковић и Зоре Петровић као и на скулпторске изразе Ђорђа Јовановића, Сретена Стојановића, Риста Стијовића и Војислава Шикопарије.

Овако конципирана поставка кореспондира се делима изложеним у сталној поставци Народне галерије и јасно се могу пратити паралеле али и разилажење. Изложба „Српски модернизам 1880–1950. из колекције Галерије Матице српске” замишљена је управо са идејом да укаже на јединствен уметнички простор и сличности наших колекција које у дијалогу отварају бројне могућности за боље разумевање и сарадњу. Замислили смо је као огледало историје Галерије Матице српске и њене колекције са идејом да се у простору Народне галерије у Љубљани у њој огледају везе, сличности и заједнички уметнички простор српског и словеначког сликарства крајем 19. и почетком 20. века.

На свечаном отварању изложбе, уз министре културе обе државе присуствовао је изузетно велики број званица. Уз колеге из других музеја, наше сараднике и пријатеље, био је ту велики број уметника и представника српске заједнице у Словенији.

Изложба је изазвала велику пажњу публике, одушевљене појединим ауторима и делима што је довело до бројних питања и дискусија. Посебно нас је изненадила посета Милана Кучана који с пажњом прати сва дешавања у Народној галерији и који је с великим интересовањем уживао и у нашој изложби.

Велико интересовање публике привукла су монументална по формату а минуциозна по изведби дела Паје Јовановића и Уроша Предића, али и минијатурне слике Надежде Петровић и Данице Јовановић. Пажњу публике придобили су и одабрани аутопортрети Стеве Алексића, Ивана Табаковића и Зоре Петровић који су постављени баш тако да се огледају као у огледалу. Централно место на изложби припада сликама Саве Шумановића – Енглескиње у Паризу и Концерт у пољу које осликавају његове париске узоре али и шидска исходишта. Коначно изложба се завршава серијом пејзажа: Богдана Шупута, Јована Бијелића и Петра Лубарде који указују на географски разноврсне пејзаже некадашње Југославије али и стилске промене од експресионистичких, преко интимистичких до апстрахованих и синтетизованих представа средином 20. века.

Изложба ће бити отворена све до 3. маја а током њеног трајања биће приређена бројна вођења кроз изложбу и одржане разноврсне дечије радионице.

Надам се да ће ова изложба допринети бољој перцепцији српске ликовне уметности епохе модернизма и као таква постати платформа за будуће заједничке пројекте наших установа.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: