Српски научник из програма „Аполо“: Заиста смо спустили човјека на Мјесец

На питање Танјуга — како одговара онима који сумњају да је човјек заиста био на Мјесецу пре 50 година, Вујић каже да ужива када одговара скептицима.

„Ја им кажем, провели смо много времена у ’Дизниленду‘ да бисмо снимили филм. Али, то није случај. Влада САД и НАСА и сви који су учествовали: извођачи, подизвођачи и добављачи и инжењери, потрошили су 25 милијарди долара на тај пројекат, што би у садашње време било око 120 милијарди долара за ’Аполо програм‘“, навео је Вујић, преноси Спутњик.

„Спустили смо човјека на Мјесец“, нагласио је Вујић на презентацији у петак на Машинском факултету.

„У складу са вашим питањем да ли смо то заиста урадили, ја уживам да испричам причу Едвина База Олдрина, који је заиста шетао по Мјесецу. Када су га исто питали, он је ударио човјека у лице и рекао — да, спустили смо се на Мјесец“, навео је Вујић.

Каже да има више појединости када је ријеч о тим сумњама. На примјер: људи кажу да су видјели заставу на Мјесецу, гдје нема ваздуха, и питају — па како се онда она вијорила.

Нил Армстронг је био паметан и разумио је то, и зато је закачио неколико попречних штапова кроз заставу, како би могла да се вијори“, објаснио је Вујић.

Друго, наводи Вујић, људи кажу да су видели одраз Нила Армстронга на визиру Олдринове кациге и питају се како то да није имао камеру, и ко је онда снимао њих двојицу на Мјесецу.

„Камера је била постављана на њиховим одјелима, тако да су се међусобно снимали док су шетали. Ето, то су нека најчешћа питања која се постављају. Да ли смо били на Месецу? Јесмо, и уложили смо веома велики напор у коме је учествовало око 400.000 научника, инжењера и руководилаца, који су допринијели успјеху тог пројекта“, истакао је Вујић.

На питање новинара да ли ће човјек поново отићи на Мјесец, Вујић је казао да је актуелна америчка администрација већ најавила да ће у наредних пет или седам година поново отићи на Месец.

Како је рекао, намјера САД је „да обнови НАСА пројекат и да поново види човека на Месецу“.

„Посебно када је ријеч о томе да се организује и направи свемирска станица на Мјесецу, насупрот садашњој међународној свемирској станици. Постоје озбиљни планови за то, како би се спровели додатни истраживачки пројекти на Месецу, а један од њих који се сада разматра је управо НАСА пројекат којим би се поставила свемирска станица“, навео је Вујић.

Присјећа се да је на почетку „Аполо програма“ недостајала било каква свемирска технологија.

Такође, Вујић истиче да је због совјетског „Спутњика“ постојала намјера да се убраза тај пројекат, као и да се тадашњи предсједник САД Џон Ф. Кенеди обавезао да ће САД послати човјека на Мјесец.

„Првобитни циљ је био да истражимо Земљину орбиту, какав је утицај бестежинског стања и како да у њему преживимо. Друго, да се истражи да ли је Месец направљен од зеленог ’сира‘, односно да ли је направљен од материјала који може да се користи на Земљи“.

Вујић је своју презентацију започео на српском језку. Казао је да када је био мали није знао готово ниједну ријеч на енеглеском језику, иако је рођен у Пенсилванији, када су његови родитељи емигрирали у САД, али да је под старе дане заборавио српски језик, као и да је ипак хтио да се присутнима обрати на српском.

Наставио је на енглеском и истакао да је за њега велика част што му је организована посјета Србији од 18. до 28. јула и што је говорио на Машинском факултету у Београду.

Вујић је рекао да је рођен у Мидланду 1935. године и да је његов отац био из Окучана у Славонији, а мајка из Глине у Лици.

Одрастао је, са сестром Љубицом, у породици оца Митра и мајке Милке (Тодоровић), који су се доселили у САД. Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, државном универзитету Калифорније.

Активан је у области војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, унапређења бизниса, маркетинга и политичког лобирања. Био је инжењер, масон, српски лобиста и званични портпарол НАСА и програма „Аполо 11“ у САД.

У тај свемирски програм за људско освајање Мјесеца директно су били укључени Милојко Мајк Вучелић, Славољуб Сем Вујић, Милисав Шурбатовић, Данило Бојић, Драгиша Гиш Јовановић, Петар Гајић, Вељко Гашић и Давид Вујић из Србије, који су емигрирали у САД.

Славољуб Вујић је био продуцент и кординатор пројекта „Аполо 11“. Милисав Шурбатовић је био шеф инжињеријске екипе, а Данило Бојић, креатор шатла „Орао“ за шетњу по Мјесецу.

Драгиша Јовановић и Петар Гајић су били инжењери, док је Вељко Гашић био саветник, али истовремено и дизајнер америчких бомбардера Т-38 „Тренер“, Ф-5 „Фајтер“ и Б-2.

Давид Вујић је заступао НАСА и био задужен за односе са медијима и јавношћу. Ова српска екипа радила је и на програму „Аполо 13“.

После успешног слијетања људске посаде на Мјесец, њих осморица, друштво „ћелавих орлова“, како су се духовито назвали, направили су мало славље у Калифорнији и успјешно наставили своје сјајне каријере.