Српски обичај чувања гроба Господњег
Тачни подаци о самом почетку овог далматинског обичаја нису забиљежени у писаним изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 500 година. Највјероватније је донијет у Врлику директно из самог Јерусалима, као последица неког од ходочасничких путовања.
Чувари Христовог гроба ступају у Цркву, одјевени у далматинску народну ношњу, предвођени харамбашом, гдје двојица чувара заузимају мјесто сјеверно и јужно од Христовог гроба кога предствавља Света Плаштаница.
Смјене страже су честе, на свака три до пет минута, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја мјеста и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника.
Чувари Христовог гроба су обично младићи, без мрље у биографији који су крштени у Православној вјери, редовно посте и исповиједају се и морају бити поријеклом из неког од девет села врличке општине.
Они учествују у литургијама на Велики петак, Велику суботу и Васкрс у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Батајници, с благословом владике сремског Василија.
Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него уљепшава Литургију елементима народног достојанства.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
