Српски орнаменти у Паризу

Једанаести париски арондисман, авенија Филипа Огиста 126. Ту је био Атеље уметничке моде „Колет Јанковић” где су почетком 20. века навраћали купци да наруче уникатне хаљине, жакете, сакое, мантиле и шалове. Оригинални декоративни мотиви, инспирисани југословенском народном уметношћу, ручно пренети на тканину, чинили су креације Душана Јанковића (1894–1950) запаженим међу пробирљивом светском клијентелом.

Атеље се од 1926. до 1932. налазио у стану овог уметника и супруге Колет Роаје, Францускиње коју је упознао у Паризу у који је дошао 1916. након што је напустио студије архитектуре у Београду и током Великог рата са нашом војском прешао преко Албаније. На париској Националној школи за декоративне уметности завршио је студије сликарства.

– Јанковић је поново у Београду 1923. када учествује у припремама за уметнички бал „Хиљаду и друга ноћ”. Његова авангардна афро-кубистичка решења ентеријера бифеа хотела „Касина”, плаката, заглавља сатиричног листа „Поноћ” и костима допали су се Београђанима модерног духа – каже историчарка уметности Бојана Поповић која је о Јанковићу недавно одржала предавање у Библиотеци града Београда.

Наш уметник је наглашавао да „данас креира моду за цео свет само Париз а у Паризу само неколико њих”. Израђивао је моделе једноставног кроја с лепршавим детаљима попут оковратника крагни и карнера, махом од скупоцених материјала, жоржета, муслина, свиле, сатена, памучног и свиленог сомота у боји песка и слонове кости.

– Свечане хаљине из његовог атељеа украшене су стотинама ситних перлица и вештачких драгуља, што их је чинило другачијим у односу на оне из париског изобиља. Израђивали су их сарадници велики број сати посвећени минуциозном ручном или машинском раду – наводи Бојана Поповић.

На одећи коју је наш уметник креирао, додаје, најзаступљенији су стилизовани цветови, иначе и најчешћи мотив на тканинама у ар деко стилу: руже, божури, кринови. На нацрту за шал из 1927, а ручно осликани шалови су тада били на цени, приказао је папaгаје, драг мотив ар деко уметника. На ешарпе је додавао орнаменте налик природним феноменом као што је структура минерала или арабеску коју прави дим упаљене цигарете, и то у нијансама тиркизноплаве, љубичасте, црне и жуте.

Осавремењавао је традицију стварајући украсе с мотивима са женских прегача и сељачких покроваца који се у његовом, нишком крају називају шареницама. Моделе је потписивао, као и хаљине, а само један нацрт за десен ешарпе има ћириличну сигнатуру овог уметника.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: