Српски програмери успјешни у раду са аустралијским фирмама

Кад средовечни Аустралијанац застане испред продавнице у врело летње подне, на екрану ће му се појавити реклама за пиво на акцији. Софтвер који је претходно измерио температуру ваздуха и прочитао пол и старост потенцијалног купца направили су програмери на другом крају планете – у Новом Саду.

За ИТ стручњаке не постоје државне границе. Довољни су солидан рачунар и веза са интернетом да направе производ који могу да продају било где у свету. Било да раде у своја четири зида или за неку од бројних фирми, посла увек има, а примања су таква да одлазак из земље више није једина пожељна опција.

Игор Јамбрек један је од десетак инжењера који из Србије раде за аустралијску фирму која производи софтвер за маркетинг. Такав начин рада, по његовом мишљењу, има предност над самосталним уговарањем послова преко интернета, јер се развија пријатељски однос с колегама и постоји могућност напредовања.

„За ову компанију развили смо софтвер за приказ реклама на екранима у продавници, који може да препозна пол и старост купца и циљано приказује оглас. За једну телекомуникациону компанију развили смо софтвер који користи велики екран осетљив на додир у облику стола, а поред њега су телефони. Кад прислоните телефон на сто, приказују вам се детаљне информације, а ако прислоните два телефона и спојите их, приказују се упоредне спецификације“, објашњава новосадски инжењер.

У Србији послују и велике софтверске фирме попут „Пи-Ес тека” који је радио за неке неке од највећих светских компанија, као што су „Циско”, „Сони” и „Адоби”. Прошле године спојили су се с великом америчком компанијом „Ендава”.

Стручњаци „Комтрејда” у мају су лансирали платформу коју су креирали за британску лоу-кост авиокомпанију „Рајан ер”. Апликација омогућава бржу резервацију карата и лакше чекирање на аеродрому и може да попуни четири „боинга 737” за један минут.

„Нордеус” је, као и „Епл”, кренуо такорећи из гараже. Бранко Милутиновић и Милан Јововић вратили су се из Шведске са жељом да освоје свет из Србије и успели су. Почели су у пролеће 2009. у 16 квадрата на Коњарнику, где су радили по 16 сати дневно. Данас имају најпопуларнију спортску онлајн игру на свету „Топ 11”, у којој такмичар сам бира свој фудбалски тим и надмеће се са другим екипама. На питања „Политике” нису одговорили, али су прошле године за амерички „Форбс” рекли да је њихов рецепт за успех „ангажуј најбоље и учини да буду професионално задовољни”.

Што се самог посла програмера тиче, са стране делује као занимање из снова. Неформално обучени млади људи у паузама могу да играју стони фудбал и видео-игре, а на крају месеца добију просечно 1.500 евра (почетници до 800 евра месечно, искуснији 2.000-3000).

Ове фирме од осталих се разликују и по флексибилном радном времену, које се прилагођава потребама запослених и клијентима. Пред лансирање неког производа људи знају да заноће у фирми, а због временске разлике, која је, на пример, с америчком западном обалом девет сати, у канцеларији некад морају да буду у вечерњим сатима. Али зато могу да изађу и одвезу дете на спортске активности или одгледају позоришну представу. Важно је само да се посао заврши на време.

Ову могућност, уз простор за одмор и опуштање по узору на „Гугл” и „Фејсбук”, инжењери виде као велику предност, а руководиоци као предуслов веће продуктивности.

У „Симфонију” на Сењаку имају чак и отворени базен и тениске терене. У овој фирми, која је основана у Сарајеву под именом „Девлоџик”, усавршавају се софтверска решења за „Гуглове” наочаре и за америчку свемирску агенцију (НАСА).

Један од запослених Никола Стојановић каже да су програмери из Србије цењени пре свега због позитивних искустава с нашим људима и компанијама.

„Узалуд су све дипломе уколико нисте спремни да се из дана у дан посветите праћењу нових технологија и тестирању својих граница“, поручује Стојановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: