Српски топоними: Кафе “Бристол” Крф
1 min read
Пише: Мишо Вујовић
Стигли су преко Албаније голи, боси, измрцварени глађу и тифусом. Шибани оштром зимом, без хране и воде, десетковани болешћу и заседама пљачкашких хорди кроз албанске гудуре, као људске сенке примљени су са резервом и страхом, испраћени љубављу и сузама. За две и по године боравка српске војске није забележен ниједан инцидент.
Многи од њих заувек ће оставити изнемогле кости на острву спаса које и данас чува успомену на те ратнике без отаџбине, достојанствене у муци, неустрашиве у боју о чијем ће несаломивом духу брујати свет.
По доласку на Крф наставиле су да раде све српске државне институције. „Српска држава, како је стајало у наредби Врховне команде, није изгубила своје биће, иако на туђем земљишту, докле год је ту Владалац, Влада и војска, па ма колика њена јачина била.”
Зграда Крфског позоришта постала је седиште Скупштине и већине државних институција.
У хотелу „Бела Венеција” заседала је Влада Краљевине Србије, ту је потписана Крфска декларација, којом ће се, поражена браћа Хрвати и Словенци, склонити под окриље победника.
Једно од омиљених места српских официра била је кафана “Бристол” која и данас ради.
Ту на Крфу настала је најлепша грчка романса – „Mi mou thimonis matia mou”, која говори о љубави српског војника и Гркиње, у маестралној и емотивној интерпретацији ненадмашног Јоргоса Даласа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Е баш ти је Бристол српски топоним, то је то топоним покондирених Срба којима је милија и туђинска западњачка трања него господство свога народа.