Српски „златни витез“: „Срби у Русији дишу пуним плућима ваздух слободе“

Новинар и писац из Београда Слободан Стојичевић се управо вратио из Русије са књижевном наградом за своје дјело „Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“. У ексклузивном интервјуу за Russia Beyond он говори о путовању у Русију и снажном утиску који је на њега оставила руска провинција.

Књижевна награда „Златни витез“ је једно од највећих признања у Русији. Међународни словенски форум умјетности се одржава под мотом „За моралне идеале. За узвишење људске душе“, а његови покровитељи су Патријарх московски и све Русије Кирил и предсједник Савеза филмских радника Русије Никита Михалков.

Слободан Стојичевић није ни маштао да ће његова књига „Мрежни рат против Срба: лекција за Русију“ добити бронзану награду.

„Она је била објављена на српском језику у јануару, па преведена на руски и објављена у Русији у мају. И тада на конференцији у Москви ја сам се упознао са професорком Јеленом Гусковом, поклонио сам јој један примјерак књиге и она је мени понудила да конкуришем за Златног витеза. Ушао сам у шири круг, па у ужи и на крају добио сам позив за Пјатигорск на десети јубиларни форум“, говори српски писац.

Награђивање побједника и гала концерт се по правилу одржавају у различитим градовима. Слободна говори да је више пута био у Москви, али први пут види руску провинцију. И она је оставила јак утисак на њега.

„Нама обично причају, како јадно живи руска провинција, да се само Москва и Санкт Петербург граде и да највећи проблем у Русији још увијек Гогољеве ‘будале и друмови’. Шта да кажем… Пут од аеродрома Минералне Воде до Пјатигорска је бољи него аутопут у Грчкој.

Пјатигорск и Железноводск, гдје је била додјела и завршно вече, то су мали градове чак и за наше прилике, али у Железноводску је потпуно нов дом културе, све у граду је сређено и уредно“, говори Слободан. Он објашњава да је администрација Ставропољског краја на додјелу награда позвала познате у Русији пјеваче који су наступали чак и у селима.

„То је као када би неко организовао представу у Јагодини или у Брзом потоку. И људи су били одушевљени! Ми смо имали неколико промоција у обичним малим библиотекама, на крају града, и сала је била пуна! И то нису биле неке ‘бабушке’, били су и млади људи и студенти и видјело се по њима да их није довео неки професор и да морају да буду ту, него су дошли из знатижеље“, говори Слободан.

Али највећи утисак је на српског писца оставило то како у руским провинцијама чувају историјско сјећање.

„У библиотеци постоји једна сала која је приређена за изложбу и успомене на Други свјетски рат. Директорка библиотеке каже да они воде рачун о сваком ветерану у свом рејону и на ту промоцију су довели све ветеране! И то је права атмосфера, која његује патриотски дух“, одушевљено говори српски писац.

Слободан Стојичевић је такође испричао да су сем њега из Србије били позвани и легендарни Момчило Минић, аутор књиге о српским падобранцима херојима, и Небојша Вујовић, бивши амбасадор Југославије у САД који је написао књигу о Дејтонском споразуму.

„Они су гостовали у некој козачкој библиотеци. Нико од нас није знао да постоје козачке библиотеке, а домаћини су њима припремили промоцију. Била је пуна сала Козака, они су играли, пјевали, сликали се, сви наши били су усхићени“, присјећа се Слободан.

„Ми, Срби, у Русији дишемо пуним плућима ваздух слободе“, каже српски новинар и писац. Он одушевљено говори да је после „Златног витеза“ и путовања у Русију добио инспирацију за нову књигу.

Извор: Катарина Лане, Russia Beyond

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: