Српско-црногорски (не)решени проблеми

Осим декларативних изјава о томе да Србија и Црна Гора желе најбоље могуће односе, не решавају се проблеми, настали по раздруживању. И даље не постоји платни промет између две земље, нису урађени заједнички инфраструктурни пројекти, а ту је и питање СПЦ у Црној Гори. Две земље тренутно највише спаја сарадња у борби против организованог криминала.

После више од седам година, председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић у септембру долази у Београд. Пре тога ће српски премијер Ивица Дачић у посету Подгорици, припрема те посете биће први задатак новоименованог амбасадора Србије у Црној Гори Зорана Бингулца. Поставља се питање има ли решења бар за неке проблеме, настале после 2006. године.

Последњи пут, Мило Ђукановић био је у Београду маја 2006. године, девет дана уочи црногорског референдума о државно-правном статусу. Пре него што поново посети српску престоницу, председник Владе Србије Ивица Дачић отићи ће у Црну Гору. Поштују се, кажу, дипломатска правила.

„Оно што је извесно због неке скорашње посете који је мој претходник Лукшић имао Београду да је сада ред на премијера Дачића да посети Црну Гору, већ смо говорили да ће се то требало догодити у септембру али верујем да ће ускоро, након тога,  уследити и моја посета Београду“, каже Ђукановић.

О томе су двојица премијера разговарала и на самиту у Бечићима, крајем маја.

Дачић је рекао да је црногорском колеги педложио да се уведе оно што успешно функционише и с другим државама, а то је бар једном годишње седнице две владе.

„Ми смо најближи једни другима, зато мислим да сви политичари који у свом раду покушавају да би добили гласове, једноставно то раде на антисрпству или на антицрногорству, што је потпуно историјски неутемељено“, рекао је Дачић.

Међутим, осим декларативних изјава о томе да две земље желе најбоље могуће односе, не решавају се проблеми, настали по раздруживању. И даље не постоји платни промет између две земље – због чега су на губитку обе привреде, нису урађени заједнички инфраструктурни пројекти, ту је и питање Српске православне цркве у Црној Гори.

Историчар Предраг Марковић није оптимиста да ће та, али и многа друга питања, бити решена.

„Занимљиво је да су неки проблеми, као употреба српског језика, двојно држављанство, бирачко право, горе решени са Црном Гором него са Хрватском. Албанци из Бруклина имају више гласачког права у Црној Гори него црногорски држављани у Србији“, сматра Марковић.

Оно што Србију и Црну Гору тренутно највише спаја јесте сарадња у борби против организованог криминала, мада има простора да она буде још боља, и размена искустава на путу до чланства у Европској унији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: