Српско-француска епопеја Комнена Бећировића на француском

Париска издавачка кућа Апопси објављује обимну књигу Комнена Бећировића на преко 500 страна под насловом „Далеки сусрети” Далеки сусрети” коју чине текстовии настали прије више од пола вијека. Ради се о сусретима које је аутор имао током шездесетих година прошлога вијека са читавом плејадом најзначајних француских аутора. Обухваћена су двадест четири аутора,  између којих и Мигуел Ангел Астуриас и Александар Сољжењицин.

Књига се састоји из два дијела: први дио “Преко понора година” у коме Бећировић у улози меморијалисте, евоцира своје поријекло, историју својих предака ускока убјеглих од турског зла из Херцеговине у Горњу Морачу, одакле су са другим ускоцима војевали на Турке. Бијаше то патријархална, племенска, скоро средњовјековна средина каква је онда била Морача у којој је писац  угледао свијета 1936. г.

Бећировићева прича се наставља његовим одушевљавањем већ у гимназији, а затим на студијама Свјетске књижевности у Београду, француским класицима: Русоом, Балзаком, Стендалом, пјесницима Расином, Игоом, Ламартином, Бодлером, Валеријем… И управо ће га ти класици, захваљујући стипендији добијеној за постдипломске студије, а затим мјесту предавача на Универзитету у Нансију, одвести из Мораче у Париз, гдје ће срести живе класике: Моријака, Малроа, Сартра, Арагона, Превера, Марсела… са којима ће водити разговоре сабране у другом дијелу књиге под насловом ,,Дијалози”.

Свакако да се са разлогом поставља питање зашто је ова књига толико закаснила, мада су неки од интервјуа у њој изашли својевремено у француској штампи? Међутим, као што се наводи у биографском прилогу, Комнен Бећировић је, иако усвојивши француску цивилизацију, остао вјеран својој, што свједочи његова акција свјетских размјера, вођена из Париза за спас Његошевог храма на Ловћену, у чему су му дали подршку неки од његових славних саговорника, Малро, Касу, Марсел чији је чланак ,,Насртај на светињу”, објављен у Фигару.

Наставивши са националним темама, током седамдесетих упознавао је француску јавност са некима од највиших српских духовних вриједности, посебно својим ,,Писмима из српских светилишта”, Студенице, Острога, Хиландара, објављених у Монду. Да би током наредне деценије повео борбу којој је такође дао међународне размјере, за спас Мораче од потопа. Слиједи одбрана српског народа кад се овај, распадом Југославије, нашао на удару свјетскога зла удруженог са домаћим, а које је кулминирало апокалипсом НАТО-а над Србима 1999. како би им се отела њихова света земља Косово.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: