Српско и црногорско правосуђе ћути, а међународне организације заинтересоване за случај пуковника Алексића (ВИДЕО)
Прошло је три године од када је 11. јула 2016. године у Подгорици рањен Предраг Шуковић, некадашњи начелник Одсјека за борбу против организованог криминала Управе полиције Црн Горе.
Као што је познато због сумњи да је починио поменуто кривично дјело, почетком октобра те године, слободе је лишен пуковник Радован Алексић, држављанин Републике Србије.
Алексић је негирао извршење кривичног дјела одбацивши било какву повезаност са тим случајем уз тврдњу да се дана 11. јула 2016. године, у вријеме извршења кривичног дјела, налазио у Београду. Понудио је тужиоцу да провјери његове наводе.
И српско и црногорско правосуђе ћути
Тужилаштво обавјештава да истрага још траје, наводећи да се и даље провјерава кретање Радована Алексића у том времену уз напомену да су потребна додатна вјештачења.
Несхватљиво је да истрага у овом случају, која је у режимским медијима експлоатисана мјесецима, траје толико дуго, а да није подигнута оптужница или да је одбачена.
У Београду, независно од рада црногорских органа, формиран је тим који прати дешавања око пуковника Алексића, а он је тражио и да га надлежне службе у Србији ослободе чувања службених тајни како би отворено могао да прича о овом и неким другим предметима.
Ипак ни након скоро три године, ни званична Србија се не оглашава, иако је наша редакција покушала да добије одговор везано за случај пуковника Алексића и у Београду.
Ускраћен увид у списе предмета
Из Вишег државног тужилаштва избјегли су да конкретно одговоре на питање ИН4С-а које смо раније поставили – „Како објашњавате чињеницу да осумњичени српски држављанин, пуковник Радован Алексић не може да изврши увид у списе предмета , а поготову када је у питању дио око Међународне правне помоћи које је црногорско правосуђе отворило са Републиком Србијом“.
У Вишем државном тужилаштву у Подгорици формиран је предмет против Р.А. због кривичног дјела убиство у покушају учињено на штету П.Ш., који предмет се налази у фази истраге и током истраге предузимају се све неопходне мјере и радње у циљу утврђивања свих околности од значаја за предметно кривично дјело, а странкама у поступку је омогућено остваривање свих права која су прописана законом, наводи се у одговору.
Из извора блиских одбрани сазнајемо да није тачан навод Тужилаштва да је Алексићу омогућен увид у списе предмета, чиме је држављанин Србије стављен у неравноправан положај.
Према нашим сазнањима, Тужилаштво уопште није реаговало на два захтјева Алексића и то од 24. маја и 24. јула 2018. године, а који се односе на садржај реализоване међународне помоћи остварене са надлежним органима у Републици Србији.
Јасно је да Тужилаштво скрива податке и доказе добијене од Србије и што је најгоре ствара простор за сумњу да Црна Гора није ни тражила оно што би требало, јер, сада је сасвим јасно, избјегава да потврди чињеницу да се Алексић 11. јула 2016. године, у вријеме напада на Шуковића, налазио у Београду.
Случај подметнут Алексићу ради прикривања стварних налогодаваца и извршилаца
Вријеме је показало да је овај случај подметнут Радовану Алексићу само да би се прикрили стварни налогодавци и извршилац покушаја Шуковићевог убиства и уједно пронашао било какав разлог за Алексићево хапшење и преко њега оптужио систем безбједности Републике Србије за дестабилизацију прилика у Црној Гори, што је црногорским службама безбједности било потребно у сусрет догађајима који су били актуелни у том времену.
Алексић је, што потврђују базне станице са његовог мобилног телефона, био на територији Београда, 11. јула прошле године, када је непозната особа пуцала на Шуковића, у центру Подгорице. Код Алексића није пронађен ни један материјални доказ који би га довео у везу са овим догађајем.
Поставља се оправдано питање зашто та чињеница, која је позната свима у државном врху и Србије и Црне Горе, није одмах узета у обзир.
Поред тога, одговор тражи и питање да ли је Алексић ухапшен због Шуковића или из неког другог разлога који се крије од јавности, имајући у види да држављанин Србије уопште не познаје Шуковића нити има било каквих додирних тачака са њим, као ни са лицима са којима је високи полицијски функционер био у сукобу због послова којима се бавио на дужности начелика Одсјека за борбу против организованог криминала
Тужилаштво чини све да се истрага не оконча
Након толико времена Више државно тужилаштво очигледно нема елемената да подигне оптужницу у овој кривично-правној ствари јер је њима, као и свима у државном врху Србије и државном врху Црне Горе, више него јасно да пуковник Алексић није извршилац овог кривичног дјела и да се он у вријеме напада Шуковица налазио у Београду о чему постоје чврсти докази и они се чувају код надлежних органа Србије.
Поставља се питање – зашто Тужилаштво на чијем се челу налази Весна Јовићевић избјегава да то констатује, саопшти и у складу са тим донесе одговарајућу одлуку. То је једини начин да се ова фарса заврши на законом предвиђен начин.
Сасвим је извјесно да Тужилаштво чини све да се истрага не оконча, односно траје што дуже. Ствар је једноставна – то одговара налогодавцима овог монтираног процеса, јер се тако прикривају стварни налогодавци и извршиоци кривичног дјела које прикрива државни врх.
Родић се не појављује ни у Тужилаштву ни у Вишем суду
Да се ради о монтираном процесу, сигурно је јасно и самом Шуковићу али и његовом адвокату Горану Родићу који никада, ни након три године, нису коментарисали истрагу нити су жељели да се појављују у Вишем државном тужилаштву, нити Вишем суду у Подгорици. Адвокат Родић се чак није појавио ни на саслушању пуковника Радована Алексића. Овај искусни црногорски адвокат је на тај начин послао јасан сигнал истражним органима.
За случај пуковника Радована Алексића су заинтересоване поједине међународне организације а све због монструозног односа црногорских институција према једном страном држављанину, али и због стварних починилаца овог кривичног дјела и њихових мотива које Тужилаштво вјешто прикрива, иако, сасвим је сигурно, знају о чему се ради.
Може се поставити оправдано питање – да ли било који страни држављанин може очекивати неку подвалу приликом боравка у Црној Гори? И ово није први случај да се подваљује странцима.
Сјетимо се Руса Дмитрија Потрубаца из КАП-а коме је, показало се, подметнуто кривично дјело које није починио. Знамо сви како се то завршило.
Интересантно је да је Предраг Шуковић својевремено био у фокусу јавности након што је оптужио премијера Душка Марковића и његове блиске сараднике да су повезани са шверцом цигарета и нелегалним пословањем мојковачке фабрике цигарета о чему су медији својевремено нашироко извјештавали.
Марковић и Шуковић су завршили на суду, након чега је долази до рањавања Шуковића
Према сазнањима нашег портала Шуковић је документацију о илегалној производњии цигарета у Мојковцу и њиховој илегалној дистрибицији доставио Специјалном државном тужилаштву којим руководи Миливоје Катнић.
То је било вријеме када се поједине структуре унутар црногорског сектора безбједности обрушавају на Катнића вршећи класичну опструкцију његових акција на сузбијању организованог криминала, што је сам Катнић препознао као „специјални рат“ који се против њега води.
Душко Марковић је оштро демантовао оптужбе Шуковића и затражио од Тужилаштва и полиције да испитају његове тврдње. Као сто је познато, Марковић и Шуковић су завршили на суду, након чега је долази до рањавања Шуковића у центру Подгорице.
После три мјесеца долази до хапшења пуковника Алексића који, како смо више пута извјештавали, нема никаквих додирних тачака са овим случајем, и који се налазио у Београду у вријеме извршења кривичног дјела. Осим тога Алексић уопште не познаје Шуковића, као што не познаје ни Марковића и остала лица са којима је Шуковић у сукобу, нити се икада срео и упознао са њима.
Тужилаштво свакако треба и да одговори зашто је одбило да саслуша Душка Марковића у својству свједока, који је јавно саопштио „да је напад на Шуковића извршен да би се њему нанијела штета, имајући у виду да се он са њим налазио у сукобу“.
После свега је јасно да Алексић није ухапшен због Шуковића већ из других разлога, везаних за дјеловање обавјештајно-безбједносног сектира Србије, а да је овај случај искоришћен да се хапшење реализује и ограничи његово кретање у оквиру општине Подгорица, што је мјера која и даље траје.
Ради се о бруталном обрачуну црногорских институција са пуковником Алексићем. Креатори овог монтираног поступка нису свјесни ста ово значи и какве све последице може имати.
Зато је Душко Марковић, прије свих, дужан појаснити своју познату изјаву да је неко „нападом на Шуковића хтио њему нанијети штету“. Из изјаве се види да су Марковићу познати починиоци овог кривичног дјела.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovoga tuđeg agenta Aleksića , što je upucao Šukovića da podvali Premijeru Markoviću , treba osuditi jednu deceniju , pa kad odsluži proćerati ga u maticu i zabraniti povratak u Crnu Goru , dosta su KOSovci vršljali po Crnoj Gori !
Србијо срам вас било.
Ево срам нас је. ???
Прво, мали Вук и Мило имају истог господара.
Друго, највише зла Србима у Црној Гори наносе комунистичко-удбашке, добро ухљебљене породице бивших “ заслужних“ функционера из Црне Горе. Оне су укључене у шпијунску и сваку другу подршку режиму Ђукановића.
У намјештеном државном удару су страдали сви који су се опирали Вучићу. Једино је Славко Никић успио да избјегне намјештаљку. Забрањено је кретање српским интелектуалцима, који су против Мила и Вучића.
Вучић и тзв. српска опозиција у Црној Гори не реагују на невиђене притиске и ускраћивање основних права Србима ( на рад, језик, писмо, на припадајућа, државна издвајања).
Ето, кад је дошло дотле да се странци интересују за положај невиних, страдалних Срба, а да су сами Срби толико немоћни да не могу ни глас да дигну, а камоли да реагују.
Нису сви ти интелектуалци против Вучића.