Српско православље у Бечу: Добили новог владику
1 min read
Историја Црквене општине у Бечу показује сву сложеност постојања живота нашег народа у расејању после Другог светског рата и болног сусретања и саживота староседелаца, политичке емиграције, нове економске емиграције, као и најновије избегличке емиграције, од којих неки још увек нису решили свој статус у овој држави. Многи наши суграђани узели су аустријско држављанство, али се не одричу националне припадности, а права је реткост да неко иступи из православне вере… Духовно старање о нашем народу поверено је нашим свештенослужитељима.
…Након признавања правила Црквене општине 2000. године, 18. марта 2001. године сазвана је прва редовна скупштина, након скоро 30 година, али је морала бити поновљена 1. априла због недостатка кворума. Тада је признат Црквени одбор из 1999. године и тиме је коначно успостављен црквени поредак. Чекало се још само на укидање куратора, што је и уследило 3. јануара 2003. године када је Окружни суд града Беча опозвао своју одлуку од 30. октобра 1985. године. Старатељ (куратор) др Густав Етцл предао је своју дужност 4. априла 2000, чиме је Црквена општина, сагласно са Савезним законом о спољним односима Православне цркве у Аустрији, стекла право јавности установе од општег значаја (Körperschaft des öffentlichen Rechts). Признавањем Црквене општине за правну установу створили су се услови да Црквена општина стиче своју имовину и да њоме слободно располаже, што је нови одбор одмах искористио, те је купљено грађевинско земљиште у двадесет и другом кварту за градњу храма и црквеног центра.
Пар месеци после тога, град Беч је понудио Црквеној општини један објекат (ремизу – депо за одржавање трамваја), који је већ био преуређен за богослужбене потребе у другом кварту. Црквени одбор са свештенством и надлежним епископом прихватио је ову понуду и купио тај објекат у Engerthstrasse 158, у другом бечком кварту.
Након малог освећења храма, 26. октобра, у њему се одмах отпочело са служењем. Фреске у храму урадио је уметнички атеље Минић, из Београда. Црквени ентеријер сачинила је Галерија лепих уметности „Свети Никола“, власништво Душана Милисављевића, протомајстора Српске Православне Цркве из Батајнице.
У међувремену испред храма подигнута су два мала звоника и дозидана црквена сала коју тренутно живопише Угљеша Милета, фрескописац из Београда. Велико освећење храма Васкрсења Господњег обављено је 30. септембра 2007. године.
Његова Светост Патријарх Иринеј је у септембру 2010. посетио Аустрију. Непосредан повод архипастирске посете Његове Светости Аустрији био је јубилеј бечке Црквене општине: пре тачно 150 година ова заједница је правно регистрована код тадашњих аустријских власти. Српска православна Црква и Срби су, међутим, и пре ове званичне регистрације били пристутни на териториjи Беча и Аустрије, већ и вековима пре тога. Тиме је Црквена општина у Бечу и настарија црквена општина Епархије (тадашње) средњоевропске.
Извор: Црквена општина Светог Саве у Бечу 1860-2010, издавач: Српска Православна Црквена општина Светог Саве у Бечу, штампа: Публикум, издање 2010, уредници: протојереј-ставрофор Крстан Кнежевић, проф. др Ненад Макуљевић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: