Српско-руски центар “Мајак” чува сећање на академика Николаја Салтикова

Руски некропољ је део београдског Новог гробља од 1929. године где се на четири парцеле налази 755 гробних места а у њима су посмртни остаци око 3000 Руса. На топм месту се налазе и Иверска капела и меморијални споменик Руске славе. Капела је подигнута залагањем кнегиње М. А. Свјатополк-Мирске, а историја је хтела да то буде баш – Иверска. Наиме, десило се да је током преговора кнегиње и градских власти, 1929. године, јављено да су бољшевици срушили Иверску капелу која је красила Црвени трг у Москви од 1669. године. У знак протеста због уништавања православних светиња у Совјетском Савезу, руски емигранти у Београду су одлучили да се на српском тлу изгради копија Иверске капеле. Само две године након тога, 1931, изграђена је капела по пројекту В. В. Сташевског, пуковника Царске војске, а тадашњег члана Министарства грађевине у Београду. Меморијални споменик Руске славе је први споменик у свету подигнут у част цара Николаја Другог. Подигнут је 1935. године, по пројекту архитекте Р. Н. Верховског. На споменику пише “Вечна слава императору Николају Другом и два милиона руских војника Великог рата”.

У основи споменика је гробница 387 официра и војника руског експедицијског корпуса који су погинули између 1916. и 1918. године на Солунском фронту, 136 официра и војника из две артиљеријске бригаде који су погинули бранећи Београд, посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали Аустријанци у Горажду зато што су одбили да утоваре муницију за фронт, двојице морнара са брода “Тираспољ” погинулих код Кладова, и око сто војника преминулих у болницама. Над криптом се високо уздиже фигура анђела победника с мачем.

Иницијатор обнове Руског некропоља у Београду је Анатолиј Лисицин, посланик државне Думе Руске Федерације, председник Старатељског савета Фонда “Анатолиј Лисицин”, и вишегодишњи губернатор Јарославске области.

Споменик математичара и академика Николаја Салтикова је један од оних који су сахрањени поред капеле.

Споменик смо посебно обишли и положили цвеће у знак сећања на овог изузетно вредног научника који је Србији дао много тога и који је због својих заслуга постао и члан Српске академије наука и уметности. Српско-руски центар “Мајак” посебно негује сећања на херојске дане наших народа и чува културу сећања за будуће генерације. У склопу нашег редовног обележавања посебног датума у нашој заједничкој историји а то је свакако 01. август 1914. године када је Руски Император Николај ИИ Романов потписао објаву рата и ушао у Први светски рат на страни Србије а против Аустро-угарске и Немачке, обишли смо и споменик научника Николаја Салтикова у част и наших пријатеља у братској Русији из Твера. Историјске датуме и личности треба да негујемо али и у данашње време морамо да стварамо нове вредности и нова пријатељства како би и будуће генерације памтиле сутра и наше подвиге и биле поносне на наша дела. Ово је мали гест којим желимо да покажемо нашу приврженост и пријатељство руском народу посебно у овим тешким тренутцима које ми у Србији одлично можемо да разумемо. Алексеј Третјаков је наш пријатељ и брат и ову посету вечном почивалишту Николаја Селтикова славном сину Тверског краја са радошћу испуњавамо и њему у част, због наше добре сарадње данашње и будуће и за неке нове заједничке подвиге.

Пише: Владимир Пребирачевић, директор Српско-руског центра “Мајак”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: